„Američka bliskoistočna diplomatija i izraelski rat protiv Gaze su dve strane iste medalje“: Marvan Bišara za Al Jazeera

Otkako je izraelska vojska krenula u krvavi napad na Gazu pre mesec dana, Bajdenova administracija je poslala svoje najveće pomorske udarne snage, uključujući dva nosača aviona, na Bliski istok kako bi upozorila svoje klevetnike, a svoje saveznike. Takođe je poslala svog visokog diplomatu da izvrši izraelske ponude u arapskim prestonicama i da kupi vreme svojoj vojsci da „dovrši posao“ u Gazi.

Na sastancima sa arapskim zvaničnicima, državni sekretar Entoni Blinken odbacio je sve kritike izraelskog ratnog ponašanja, koje svakog dana ubija stotine i ranjava hiljade Palestinaca. On je ponovio lažne zvanične izraelske izjave i odbacio bilo kakvu diskusiju o prekidu vatre, dajući bezuslovnu američku podršku sveopštem ratu Izraela protiv Palestine.

Ali kako je Izrael pojačao bombardovanje bolnica, škola, džamija i stambenih zgrada, i gurao napred sa svojom kopnenom invazijom na gusto naseljenu traku, Bajdenova administracija je prebacila naglasak sa razgovora o ratu na razgovor o budućem miru.

U svojoj trećoj poseti regionu, prošle nedelje, Blinken nije uspeo da obuzda posledice rata u Gazi niti da ublaži bes i razočarenje u arapskim prestonicama. Arapski ministri sa kojima se susreo osudili su ratne zločine Izraela, izrazivši ogorčenje zbog naglo porasta broja ubijenih, koji je premašio 10.000 ljudi.

Blinken je pokušao da skrene fokus sa rata. Pokušao je da ubedi arapske lidere da prestanu da govore o prekidu vatre i počnu da govore o željenom „trajnom miru“ koji sledi. Ali njegovo maštovito obećanje mira naišlo je na gluhe uši u arapskim prestonicama, jer odbijaju da razgovaraju o „dan posle“, barem u javnosti, pre nego što SAD pristanu da pozovu na hitan prekid vatre.

Just as the Biden administration began to lose the war argument #Gaza, it began to advance the peace process argument to cover up for its reckless foolishness ..

The farce of post-Gaza Pax Americana in the Middle East https://t.co/vp0dU9P8m7

— Marwan (@marwanbishara) November 7, 2023

Blinken je imao bolji prijem u sedištu Palestinske uprave (PA) u Ramali, na okupiranoj Zapadnoj obali. Predsednik PA Mahmud Abas pozdravio je poteze SAD, pristajući da zauzmu Gazu u kontekstu sveobuhvatnog posleratnog mirovnog rešenja.

Ovo je zaista zapanjujuće, i u smislu svog cinizma i lakovernosti.

Cinizam potiče iz dosluha PA sa genocidnim ratom u Gazi koji podržavaju SAD, gde se oko 2,3 miliona Palestinaca bori da preživi parališuću blokadu i teško bombardovanje od strane Izraela. Iako je PA osudila izraelske ratne zločine u Gazi i predvodila arapske diplomatske napore u Ujedinjenim nacijama, takođe su razbili sve oblike palestinskog protesta protiv rata.

Što je još gore, kako je Izrael intenzivirao svoje vojne upade na okupiranu Zapadnu obalu, uključujući grad Ramalu, hapseći hiljade ljudi, rukovodstvo PA je ostalo tiho. I dok su nasilni jevrejski doseljenici eskalirali svoje napade na palestinske seljane, Abas je bio sablasno ravnodušan.

Met with President Abbas and affirmed our commitment to delivery of humanitarian assistance and restoration of essential services in Gaza. Made clear that extremist violence against Palestinians in the West Bank must end and reiterated our support for a two state solution. pic.twitter.com/gax3F23ned

— Secretary Antony Blinken (@SecBlinken) November 5, 2023

Abasova lakovernost leži u njegovom slepom uverenju da je Bajdenova administracija, koja je saučesnik u genocidu u Gazi, u stanju i voljna da obezbedi pravedan mir za Palestince. Kad bi samo mogao da zadrži Zapadnu obalu mirnom još malo, dok Izrael desetkuje Gazu – smatra on – uskoro bi mogao da vlada Gazom bez Hamasa.

Kakva farsa!

Sama ideja da se PA vrati u Gazu na leđima izraelskih borbenih aviona i tenkova koji je sravne sa zemljom je tako očigledno glupa.
Abas & co mora da se zavarava misleći da Izrael troši krv i blago da bi predao i Zapadnu obalu i Gazu njihovom nesposobnom režimu. U stvari, izraelska vlada ne krije svoje planove da zadrži opštu kontrolu nad pojasom, na neodređeno vreme.

Ako zaista veruju da će im posleratni, pobednički Izrael pomoći da uspostave nezavisnu državu sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, imam most u Kini da im prodam.

Zašto bi, zaboga, predsednik Džo Bajden potrošio bilo kakav politički kapital, ništa manje u izbornoj godini, na uspostavljanje nezavisne palestinske države? Ako njegova administracija ne može da se osloni na Izrael da prihvati dvodnevnu ili čak dvočasovnu humanitarnu pauzu, bilo da spasava živote ili obraz, kako bi, dođavola, ubedila izraelsku vladu i društvo da prihvate rešenje o dve države?

U stvarnosti, Amerika će biti pod teškim pritiskom da pronađe jednu izraelsku stranku, a kamoli veliku, spremnu da okonča ilegalna naselja i povuče se sa okupiranih teritorija u zamenu za mir sa Palestincima. Fašisti i fanatici koji čine izraelsku vladu jedinstva i danas drže apsolutnu većinu parlamenta smišljaju nove načine da proteraju Palestince, a ne da ih nagrađuju sopstvenom državom.

U najboljem slučaju, u sadašnjim okolnostima, Amerika bi izvršila pritisak na Izrael da prihvati poludržavu na polovini Zapadne obale pod upravom PA, u zamenu za potpunu arapsku normalizaciju i još milion dolara američke pomoći.

Uoči američke invazije na Irak pre nekih 20 godina, predsednik Džordž V. Buš je takođe predložio „viziju rešenja dve države” i osmislio, zajedno sa Evropljanima, međunarodnu mapu puta za postizanje tog cilja „dan posle“ rata. A rezultat? Više krvave okupacije, ilegalnog naseljavanja i opsade, pored večnih ratova koji su izazvali pustoš u regionu.

Istina, zahvaljujući bezuslovnoj podršci Amerike, ne postoji izraelski mirovni partner sa kojim bi se mogao angažovati, danas ili „dan posle“. Nijedan. Nada. Nema Izraelca de Gola da okonča okupaciju, i nema Izraelca de Klerka da okonča svoj rasistički sistem aparthejda.

Samo uz otpor naroda i direktno učešće međunarodne zajednice u celini, Izrael može biti primoran – kao što su to bile Francuska i Južna Afrika – da odustane od svog rasističkog kolonijalnog projekta, zaključuje Bišara.