Američka ekonomija prošle godine rasla najbržim tempom od mandata Ronalda Regana

Bruto društveni proizvod prošle godine je porastao 5,7 odsto, što je najsnažniji godišnji rast od 1984, kada je ostvaren rast od 7,2 procenta posle prethodne recesije.

Sekretarijat za ekonomiju danas je saopštio da je privreda rasla po godišnjoj stopi od 6,9 odsto od oktobra do decembra, nakon što su kompanije obnovile svoje zalihe, prenosi Gas Amerike.

Očekuje se, međutim, da će američka ekonomija usporiti ove godine zbog inflacije i velikog broja zaraženih kovidom.

Mnogi ekonomisti snižavaju procene rasta za prvi kvartal, uzimajući u obzir posledice širenja omikron soja koronavirusa.

Međunarodni monetarni fond procenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda u Americi ove godine biti četiri procenta.

Mnogi američki biznisi, naročito restorani, barovi i hoteli, i dalje trpe posledice omikrona.

Potrošnja, koja je glavni pokretač ekonomije, mogla bi da bude manja ove godine i zbog ukidanja vladine pomoći, koja je podsticala privednu aktivnost 2020. i 2021. godine.

Američka centralna banka saopštia je da planira da poveća kamatne stope više puta ove godine da bi suzbila najveći rast inflacije u poslednje gotovo četiri decenije.

Zbog toga će krediti biti skuplji što bi moglo da uspori ekonomski rast ove godine.

Rast američke privrede prošle godine usledio je nakon pada BDP od 3,4 odsto 2020. godine – najvećeg od 1946.

Zbog mera za suzbijanje koronavirusa izgubljeno je 22 miliona radnih mesta, a ekonomija upala u duboku recesiju.

Međutim, veoma niske kamatne stope, vladina pomoć i kampanja imunizacije protiv kovida oživeli su ekonomiju, a mnogi građani su počeli ponovo da izlaze i troše.

Skok potražnje je, međutim, iznenadio kompanije, od kojih su mnoge bile suočene sa nedovoljnim zalihama i malim brojem radnika.

Fabrike i luke su postale preopterećene, a lanac nabavke poremećen.

Počela je da se ubzrava inflacija, pa su tokom proteklih 12 meseci potrošačke cene skočile za sedam odsto, najviše od 1982, a najviše su poskupeli hrana, energenati i automobili.

Krajem prošle godine ekonomija je počela da usporava. Maloprodaja je pala za 1,9 odsto u decembru, a proizvodnja je istog meseca pala na najniži nivo za 11. meseci.