Američke atomske bombe u Nemačkoj: „Nadamo se da ih nećemo koristiti, jedino ako bi baš zagustelo“

Ako bi baš zagustelo, njegovi piloti bi ispalili atomske bombe. Tomas Šnajder (56) je pukovnik nemačkih vazdušnih snaga i komandant 33. taktičkog krila. Nosi maslinasti pilotski kombinezon, oko njega su u kancelariji modeli aviona, najčešće Tornada.

„Letim na Tornadu već 25 godina“, kaže Šnajder za DW. „To je lep, predivan avion.“

Ali, Tornado je i mator avion. Posebno za jedan zadatak koji mu je namenjen u nemačkoj vojsci. Naime, Bundesver je obavezan da u slučaju krajnje nužde ima avion koji može da se naoruža američkim nuklearnim oružjem.

„Srce mi se cepa“, kaže Šnajder o penzionisanju njegovog omiljenog aviona. „Ali sada dobijamo avione pete generacije. F-35 je jedan od najboljih koje imamo u NATO. Ponosni smo i radujemo se što ćemo ga dobiti ovde.“

„Znamo šta nam je činiti“

Nemačka ulaže milijarde evra u vojsku. Od ruske agresije na Ukrajinu više u vlastima niko ne priča o Nemačkoj bez atomskog oružja – iako su vladajući Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali to planirali koalicionim ugovorom kad su prošle godine formirali Vladu.

Jedna anketa kaže da su i Nemci – ranije veoma kritički raspoloženi prema atomskim bombama – danas u većini za to da se američke nuklearne bombe tipa B61 zadrže u bazi Bihel na zapadu Nemačke.

„Znamo šta nam je činiti. Naš zadatak je nuklearno odvraćanje u sklopu NATO. To treniramo preko četrdeset godina. Spremni smo“, kaže Šnajder. I dodaje da se nada kako nikada neće morati da ispali atomsko oružje.

Vazduhoplovna baza Bihel se upravo rekonstruiše, pista se obnavlja. Potrebni su novi hangari za avion F-35.

Slabašni protesti

To se nikako ne dopada grupici ljudi koji su napravili protestni kamp ispred baze. Ukupno je tu dvanaest mirovnih aktivista koji od papira prave cveće i druge simbole mira.

„Da, malo nas je“, kaže Johanes Eler (32) iz Međunarodne kampanje za ukidanje atomskog oružja. „To je jedan od razloga što sam se angažovao. Činilo mi se da tek mali broj ljudi zanima ova tema, iako je tako važna i preteća“, kaže on za DW.

Kao uspeh mirovnog pokreta Eler vidi to što je pre pet godina (7. Jula 2017.) potpisan ugovor o zabrani atomskog oružja. Potpisale su ga 122 zemlje – nijedna od njih nuklearna sila – a ratifikovalo 66 država. Eler se zalaže da Nemačka pristupi ugovoru.

„Dok god ima atomskog oružja, to znači da će kad-tad biti upotrebljeno“, kaže aktivista. „Moramo to da sprečimo“, priča, dok iznad gromoglasno proleću dva Tornada.

Meštani navikli

Mestašce Bihel kod kojeg je baza živi od prisustva vojske. Pred jednim kioskom brze hrane sa turskim specijalitetima i sada vojnici strpljivo čekaju da kupe doner i pomfrit.

„To znači radna mesta za ljude ovde, svi smo stoga srećni“, kaže Verner Gevenih (65), penzioner koji takođe čeka u redu. „To sa atomskim oružjem nam ne smeta, sa time živimo već mnogo godina. Ako dođe do atomskog rata, onda smo ionako svi gotovi, živeli pored baze ili daleko od nje.“

Vojnici su pokupili hranu i odlaze dalje. U prolazu kažu da ih aktivisti pred bazom ne zanimaju. Sve dok ne blokiraju ulaz, neka demonstriraju do mile volje.