Američki beskućnici sve stariji, penzioneri žive na ulici

Tako je skliznuće Karle Finokio ​​u beskućništvo počelo kada se rastala s partnerom posle 18 godina zajedničkog života i privremeno se preselila kod rođaka.

Ta 55-godišnja žena planirala je da iskoristi svoj ček državne pomoći od 800 dolara mesečno da iznajmi stan posle operacije kičme. Ali ubrzo je morala da živi u svom starom automobilu, pod zaštitom svog psa-mešanca, nesposobna da priušti bilo kakav smeštaj u Feniksu, gde su tokom pandemije korona virusa prosečne mesečne kirije porasle za 33 odsto, na preko 1.220 dolara za garsonjeru.

„Ogroman je rast beskućništva starijih osoba“, rekla je Kendra Hendri, saradnica u najvećem skloništu za beskućnike u Arizoni, gde stariji ljudi čine oko 30 odsto privremenih stanara. To „nisu nužno ljudi koji imaju mentalne bolesti ili probleme s drogiranjem, to su ljudi koje rast kirija izbacuje na ulicu“.

Stručnjaci predviđaju da će se njihov broj skoro utrostručiti u narednoj deceniji, zahtevajući od kreatora politike od Los Anđelesa do Njujorka da smisle nove ideje za smeštaj sve starijih, bolesnijih i manje sposobnih da plaćaju rastuće kirije. Aktivisti kažu da je potrebno mnogo više stanova, posebno za ljude sa ekstremno niskim primanjima.

Krećući se trotoarima u invalidskim kolicima i sa štakama, ostareli beskućnici su „zdravstveno stariji od svojih godina“, s problemima s pokretljivošću, kognitivnim i hroničnim bolestima, poput dijabetesa. Mnogi su se zarazili kovidom ili nisu mogli da rade zbog ograničenja koja je donela pandemija.

Studija o starijim beskućnicima iz 2019. Univerziteta u Pensilvaniji oslanjala se na podatke popisa tokom 30 godina i predvidela da će se američka populacija ljudi starijih od 65 godina koji će se suočiti sa beskućništvom do 2030. godine skoro utrostručiti sa 40.000 na 106.000, što će rezultirati krizom javnog zdravstva jer će se umnožiti njihovi zdravstveni problemi povezani sa starenjem.

Margot Kušel, lekarka koja vodi Centar za ugrožene, ustanovu Univerziteta Kalifornije u San Francisku, rekla je da je njeno istraživanje u Ouklandu pokazalo da je skoro polovina starijih beskućnika u SAD morala pod starost da živi na ulici.

„Vidimo da penzionisanje više nije zlatan san“, rekla je Kušel, jer „mnogi siromašni, malo plaćeni radnici posle penzionisanja moraju da žive na ulici“.

To se posebno odnosi na one koji su sada u kasnim 50-im do kasnih 60-ih godina, a nemaju penziono osiguranje. Po popisu stanovništva SAD, polovina i žena i muškaraca starosti od 55 do 66 godina nema ni ušteđevinu za penziju.

Popis pokazuje da je preko 70 miliona žitelja SAD rođenih između 1946. i 1964. godine i do 2030. godine svi će imati 65 godina, za penzionisanje.

Ostareli beskućnici masovno imaju i manje socijalno osiguranje jer su mnogi godinama radili „na crno“.

Donald Vajthed, iz Nacionalne koalicija za beskućnike, u Vašingtonu, rekao je da su Afro i Latinoamerikanci, i Američki starosedeoci koji su postali punoletni 1980-ih, usled recesije i visoke stope nezaposlenosti nesrazmerno mnogo zastupljeni među beskućnicima.

Mnogi od njih koji su blizu penzije, nikada nisu imali dobro plaćene poslove i nisu kupovali kuće zbog diskriminatorne prakse trgovaca nekretninama.

„Mnogo nas nije ulagalo novac u penzione programe, misleći da će se socijalno osiguranje pobrinuti za nas“, rekao je Rudi Solis (63), operativni direktor centra koji nudi obroke, tuširanje i druge usluge starim beskućnicima u Finiksu.

Prosečna mesečna penzija iz Fonda socijalnog osiguranja SAD iznosi od decembra 1.658 dolara, ali mnogi stariji beskućnici imaju mnogo manje penzije jer nemaju pun penzioni staž i jer su zarađivali manje od drugih. Tako pravo na socijalnu pomoć od 841 dolara mesečno imaju ljudi stariji od 65 godina slabog imovinskog stanja koji nemaju pun penzioni staž.