Američki borbeni avion verovatno oborio „rođendanski“ balon srednojškolaca

Bio je to „piko balon“ – mali, nešto veći od rođendanskih, napunjen helijumom, te se diže na do 14.000 metara iznad tla, putuje kako ga vetar nosi koliko potraje. Ispod balona je visio jednostavan mali radio-odašilljač koji šalje GPS-poziciju – gde se balon nalazi. Radio-amateri na zemlji hvataju te signale i podatke javljaju hobistima koji su balon poslali na put.

Baš takav „rođendanski balon“, srebrne površine, kluba srednojškolaca-balonista iz Ilinoisa (Northern Illinois Bottlecap Balloon Brigade, NIBBB) je poslednji put javio 10. februara da je na visini od tačno 11.859 metara, kod zapadne obale Aljaske.

Popularan javni sajt za predviđanje putanja na osnovu vetra – HISPLIT meteorološke službe SAD NOAA, izračunao je da će balon dan kasnije, 11. februara, lebdeti visoko iznad centralnog dela kanadskog Jukona. Baš tog dana je američki borbeni avion F-22 oborio „neidentifikovani objekat“ sličnog opisa na istoj visini i baš u toj oblasti.

To je opozicioni savezni senator, republikanac Ted Kruz danas iskoristio da predsednika SAD, demokratu Dozefa Bajdena, kritikuje jer je naredio da se avion koji košta 200 miliona dolara, pošalje da raketom koja košta 400.000 dolara, obori balon srednojškolaca-hobista koji košta – 12 dolara. Kruz je ironično napisao na Tviteru da je Bajden time američku „moćnu sila odvraćanja usmerio na sve srednjoškolske naučne klubove koji bi da izvrše invaziju na Ameriku“, preneo je FOX Njuz (News).

Povodom obaranja balona, Ron Medous, osnivač kompanije iz Silicijumske doline (Scientific Balloon Solutions, SBS) koja pravi „piko balone“ za hobiste, nastavu i naučnike, rekao je da je pokušao da stupi u kontakt s Vojskom i FBI-jem „da pokuša da ih prosvetli šta su ti ‘objekti’ i da ne izgleda previše inteligentno obarati ih“.

Opisi sva tri „neidentifikovana objekta“ oborena od 10. do 12. februara odgovaraju oblicima, visinama i nosivosti malih „piko balona“ koji koštaju od svega 12, do najviše 180 dolara (11-170 evra), zavisno od vrste i kvaliteta.

To što je Ratno vazduhoplovstvo oborilo, verovatno su bili „piko baloni“, rekao je i Tom Medlin, inženjer, hobista i voditelj emisije za radio-amatere, čija tri „piko balona“ upravo lete nad severnom i južnom Zemljinom poluloptom gde su ih vetrovi odneli.

I „Aviejšn vik“ se obratio nizu državnih službi SAD, uključujući FBI, Severnoameričku komandu vazduhoplovno-kosmičke odbrane (NORAD), Savet za nacionalnu bezbednost (NSC) i Kancelariju sekretara za odbranu u Pentagnu radi komentara o mogućnosti da borbeni avioni jure „piko balone“.

NSC nije odgovorio, a FBI i Pentagon nisu potvrdili da su uopšte uzeli u obzir da je moguće da su bezopasni „piko baloni“ to što oni smatraju misterioznim objektima koje je oborilo Ratno vazduhoplovstvo.

Potom je, 15. februara, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, Džon Kirbi, ipak rekao novinarima da sva tri oborena objekta „mogu biti samo baloni povezani s nekom komercijalnom ili dobroćudnom svrhom“, ali ni on nije spomenuo mogućnost da su to bili „piko baloni“.

Puštanje „piko balona“ kao hobi je postalo pristupačno, te i masovno, tek u protekloj deceniji. Medouz i njegov sin Li uspeli su da nađu formulu da izračunaju tačnu količinu gasa helijuma neophodnu da bi običan balon od lateksa plutao na visini iznad 13.000 metara. Baloni nose jednostavne radio-uređaje teške svega 11 grama i imaju HF i VHF/UHF antenice da svoju poziciju šalju do prijemnika radio-amatera koje nadleću širom sveta.

Računa se da je svakog dana po nekoliko desetina takvih balona u vazduhu. Neki uspevaju da nošeni vetrom kruže oko sveta i po nekoliko puta pre no što se pokvare, raspadnu i padnu. Hobisti koji su ih poslali na put, retko uspevaju da ponovo dođu do svojih balona.

Baloni se prave u nekoliko oblika, a pošto obični, loptasti od rastegljive plastike, kakvi su rođendanski, često ne mogu da se popnu na više od 6-7.000 metara, „piko balonisti“ koriste razne druge oblike i materijale.

Medlin kaže da koristi balone od posebne folije koje prodaje japanska kompanija „Jokohama“ za svega 12 dolara (11 evra). Taj materijal se pokazao otpornim – dugo traje na velikoj visini.

Zajednica hobista „piko-balona“ se uznemirilla zbog toga što su nekih poslanici Kongresa SAD i zvaničnici Bele kuće objekte oborene na visinama od 6.000 do 12.000 metara nazvali opasnim za civilno vazduhoplovstvo.

„Procenili smo da su njihove visine bile znatno niže od kineskog balona za velike visine i da oni predstavljaju opasnost za civilni komercijalni vazdušni saobraćaj“, rekao je Kirbi. „Iako nemamo poseban razlog da sumnjamo da su vršili nadzor bilo koje vrste, to nismo mogli isključiti“, dodao je on.

Međutim, ukazao je Medlin, pošto su „piko baloni“ znatno lakši od šest funti (2,7 kilograma), izuzeti su od većine ograničenja u propisima Savezne uprave SAD za vazduhoplovstvo (FAA), te ih hobisti zato i koriste.

Hobisti kažu da strogo vode računa i o drugim obavezama: na primer, tri zemlje – Severna Koreja, Jemen i Velika Britanija, ograničavaju prenos podataka iz svog vazdušnog prostora, te i s balona, tako da zajednica klubova hobista koristi radio-odašiljače balona koji imaju takav program da baloni, pošto „znaju gde su“, „ćute“ dok nadleću te zemlje gde im je zabranjeno da se javljaju.

Zajednica hobista je nervozna i jer bi njihovi sledeći baloni mogli da budu oboreni.

Medlin kaže da bi jedan od njegovih balona – pozivni znak W5KUB-112, po meteorološkoj projektovanoj putanji na osnovu vetra, trebalo da danas, 17. februara, uđe u vazdušni prostor SAD. Taj balon je već je nekoliko puta obleteo Zemlju, a sada bi trebalo da u vazdušni prostor Meksika ili SAD stigne pravo iz Kine, a zbog toga može da bude sumnjiv i postane kandidat za obaranje.

„Nadam se“, rekao je Medlin, „da narednih nekoliko dana, kada moj balon stigne, nećemo jedva čekati samo da veselo pritisnemo obarač i sve poskidamo s neba“.