Američki CNBC: „Balkan je bure baruta, eskalacija tenzija između Srbije i Kosova zahteva povećanu budnost”

Leon Hartvel, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA), rekao je da je eskalacija tenzija između Srbije i Kosova zahteva povećanu budnost, iako je nedavno rasplamsavanje uglavnom „iskliznulo ispod radara zapadnih medija“.

Ističe da je veliki izazov za kreatore politike: obezbeđivanje da aktuelni sukobi imaju stalnu pažnju uz praćenje drugih strateški značajnih rizika.

Hartvel smatra da kada novi sukob izbije na globalnoj sceni, „to inherentno opterećuje kapacitet nacije da efikasno upravlja već postojećim sukobima“. U suštini, diplomatski i vojni propusni opseg se raspe, a države su prinuđene da donesu proračunat izbor o tome gde će usmeriti svoje napore.

Tenzije Srbije i Kosova

Zapadni Balkan, grupa od šest zemalja za koje su zvaničnici Evropske unije više puta rekli da pripadaju evropskoj porodici, obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Dok su tenzije između Srbije i Kosova stalno rasle poslednjih godina, izgleda da je smrtonosna pucnjava krajem septembra između teško naoružane grupe etničkih Srba i kosovskih specijalnih policijskih snaga u selu Banjska na severu Kosova označila još jednu ključnu tačku.

Ovaj potez izazvao je uzbunu među američkim i evropskim zvaničnicima koji su izrazili duboku zabrinutost zbog nasilja i gomilanja vojnih snaga Srbije „bez presedana“, kako je to opisala Bela kuća.

„Činjenica ostaje da je region Balkana bure baruta, gde čak i manji incidenti mogu brzo prerasti u šire sukobe. Istorija je podvukla izreku da ono što se dešava na Balkanu, ne ostaje na Balkanu“, rekao je Hartvel.

Smatra da SAD, EU i Velika Britanija nemaju diplomatski i vojni propusni opseg da odgovore na nekoliko sukoba strateških interesa. „Moraće da se donese izbor u pogledu toga gde možemo da uložimo svoje resurse, a to će na kraju imati negativne posledice po neke regione“, dodao je on.

Hartvelovi komentari koji situaciju u regionu opisuje kao krhku i na ivici odražavaju upozorenje viših saradnika za politiku na Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR) prošlog meseca.

„Rešavanje spora između Kosova i Srbije više nije samo političko pitanje, već ozbiljno bezbednosno pitanje za region i Evropu“, navele su Engjeluše Morina i Majda Ruge iz ECFR-a.

„Za SAD i EU, izbor više nije samo između neuspeha i uspeha dijaloga, već između stabilnosti i dalje eskalacije nasilja. Ovo poslednje je najverovatnije osim ako konačno ne priznaju ulogu Beograda u destabilizaciji Kosova i usvoje snažan pristup da se tome suprotstave.“

SAD, EU i Britanija mogu da naprave „ogromnu razliku“

NATO ima mirovnu misiju na Kosovu od 1999. nakon krvavog sukoba između etničkih Albanaca i etničkih Srba 1998. Vojna alijansa je reagovala na septembarski incident tako što je rasporedila dodatne mirovne trupe u regionu, dok je Srbija pojačala svoje vojno prisustvo duž granice sa Kosovom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je u intervjuu za Fajnenšel tajms rekao da srpske snage nemaju nameru da ratuju sa Kosovom, napominjući da bi to bilo kontraproduktivno za ambicije zemlje da se pridruži EU.

„Kada SAD, EU i Velika Britanija sarađuju, oni su pokazali svoj kapacitet da zaista naprave ogromnu razliku na Balkanu“, rekao je Hartvel.

„Međutim, kada zanemarimo ovu odgovornost ili loše upravljamo njom kao što je trenutno slučaj, nehotice stvaramo otvor za druge igrače da popune vakuum“, zaključio je.