Američki diplomata Ričard Has: “Rusija je pokrenula rat da bi iskorenila Ukrajinu”

Kako je naveo, rat koji Rusija vodi u Ukrajini nije rat oko proširenja NATO-a, već je rat koji je pokrenula Rusija da bi iskorenila Ukrajinu kao suvereni entitet. Has je naveo i da su neuspeh Rusije da postigne brzu pobedu, i njeni stalni neuspesi na bojnom polju, verovatno dali pauzu Kini, iako će ona učiti iz ruskih grešaka i ojačati svoje sposobnosti.

Intervjuu prenosimo u celosti.

Project Sindicate: Nedavno ste predvideli da se „neopravdani rat izbora“ ruskog predsednika Vladimira Putina „neće završiti uskoro“, a godina koja je pred nama obećava da će „više podsećati na Prvi nego na Drugi svetski rat“. Ali, u razmatranju kako bi rat mogao da se završi, možda bi bilo vredno da se vratimo na to kako je rat počeo. Kremlj i neki na Zapadu okrivljuju Sjedinjene Države i NATO za „provociranje“ Rusije i tvrde da se Ukrajina koristi – bilo kao pion ili ovan – kao zapadni proki. Da li bi ovaj narativ mogao da utiče na putanju rata?

Ričard Has: Ovo nije rat oko proširenja NATO-a ili budućeg proširenja na Ukrajinu (što nije trebalo da se desi). Ne radi se uopšte o NATO-u, ili Sjedinjenim Državama, što se toga tiče. Ovo je rat koji je pokrenula Rusija da bi iskorenila Ukrajinu kao suvereni entitet.

Ukrajina je predstavljala alternativni put za slovensku naciju – put koji karakteriše demokratski politički sistem i duboke veze sa Zapadom. Putinu je to bilo i jeste neprihvatljivo, da ne bi podstaklo zahteve kod kuće da se Rusija prebaci na sličan put.

To što su Putinovi ciljevi toliko egzistencijalni otežava da se rat u skorije vreme završi sa dve strane koje će postići neku vrstu teritorijalnog kompromisa.

Putinovo uverenje da će vreme oslabiti zapadnu odlučnost dodatno smanjuje verovatnoću da će razmotriti bilo kakvu nagodbu za okončanje rata. Sa strane Ukrajine, želja da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju, obezbedi ekonomsku reparaciju od Rusije i obezbedi odgovornost za ruske ratne zločine na sličan način isključuje kompromis. Opet, moramo se pripremiti za dugotrajan sukob.

Project Sindicate: Godine 2021. napisali ste da bi cilj američke politike prema Tajvanu „trebao da bude smanjenje neizvesnosti u vezi sa američkim namerama i njenom sposobnošću da im se isplati, istovremeno podvlačeći kineskim liderima ekonomske i vojne troškove agresije.  Imajući ovo na umu, da li je odgovor Zapada na agresiju Rusije protiv Ukrajine učinio kineski napad na Tajvan manje verovatnim? U širem smislu, koje su promene američke politike prema Kini – jednoj od retkih oblasti u kojima postoji dvopartijski sporazum – najhitnije?

Ričard Has: Odgovor Zapada na rusku agresiju u Ukrajini možda je uticao na kalkulacije Kine o Tajvanu. Kina mora da pretpostavi da bi svaka upotreba vojne sile protiv Tajvana dovela do ozbiljnih ekonomskih sankcija. Štaviše, dok su SAD i drugi pomogli Ukrajini samo indirektno, postoji realna mogućnost da će direktno učestvovati u odbrani Tajvana.

Neuspeh Rusije da postigne brzu pobedu, i njeni stalni neuspesi na bojnom polju, verovatno su takođe dali pauzu Kini, iako će ona učiti iz ruskih grešaka i ojačati svoje sposobnosti.

Istovremeno, Kina može da veruje da će isporuka ogromne količine materijalne i finansijske podrške Ukrajini potkopati sposobnost Zapada da vojno pomogne Tajvanu. Njeni lideri bi takođe mogli da zaključe da bi daleko dublje ekonomske veze zapadnih zemalja sa Kinom nego sa Rusijom učinile da budu manje spremne da uvedu oštre sankcije.

SAD treba da rade sa Tajvanom i Japanom kako bi pokazale Kini da bi svaka upotreba sile protiv Tajvana donela više troškova nego koristi, dok savetuju Tajvan da ne preduzima bilo kakve potencijalno provokativne akcije.

U međuvremenu, SAD moraju da predvode svoje saveznike u nastojanju da ispitaju svoju ekonomsku zavisnost od Kine, kojoj se ne sme dozvoliti da iskoristi ovu zavisnost da dobije geopolitičku polugu nad Zapadom. Konačno, SAD moraju pokušati da pronađu način da ponovo uvedu privatni, diplomatski element u svoje oštro – i opasno – pogoršane odnose sa Kinom.

Project Sindicate: Vi tvrdite u svojoj novoj knjizi, Zakon o obavezama, da ako Amerika želi da se efikasno suprostavi „ruskoj agresiji“ ili „sposobnijoj i odlučnijoj Kini“, moraće da preokrene „pogoršanje demokratije“ kod kuće, koju smatrate verovatno „najozbiljnijom pretnjom globalnoj bezbednosti i stabilnosti“. Zašto obnova američke demokratije zahteva prelazak sa koncepta američkog državljanstva koji se zasniva na čisto „pravima“ na onu koja obaveze postavlja na jednaku osnovu?

Ričard Has: Prava su centralna za svaku demokratiju. Ali oni ne mogu sami da učine demokratiju sigurnom ili funkcionalnom.

Razlog je jednostavan: prava se neizbežno sudaraju jedno sa drugim. To vidimo svaki dan u SAD, po pitanjima koja se kreću od abortusa do oružja.

Kada dođe do ovakvih sukoba prava, rezultat je često zastoj, koji sprečava osmišljavanje i sprovođenje odgovora na izazove u zemlji i inostranstvu. Sukob prava takođe može lako dovesti do unutrašnjeg nasilja. Obaveze, kako među građanima, tako i između građana i njihove vlade, su od suštinskog značaja da bi se izbegli ovi ishodi i omogućilo da demokratija funkcioniše efikasno i mirno.

Project Sindicate: Od „Budite informisani“ do „Uključite se“ do „Podržite nastavu građanskog vaspitanja“, obrazovanje igra veliku ulogu u ispunjavanju određenog broja od deset obaveza koje iznosite. Kako se američki obrazovni sistem mora promeniti da bi se stvorila „kultura obaveza“ koju zagovarate?

Ričard Has: Obrazovanje je ključno za izgradnju i održavanje demokratije, ne samo zato što pruža merdevine za napredak građana. Građansko obrazovanje je, posebno, ključno sredstvo za prenošenje razumevanja zašto je demokratija vredna, kako funkcioniše i šta zahteva od svojih građana.

U doba dezinformacija, takođe je od suštinske važnosti da se podučava informatičkoj pismenosti – to jest, kako da pažljivo pregledate i procenite informacije. Da bi se ojačala američka demokratija, građansko obrazovanje bi trebalo da bude obavezno u svim srednjim i srednjim školama, kao i na svim koledžima i univerzitetima.

Project Sindicate: U Obavezi VIII tvrdite da moramo „učiniti državnu službu daleko uobičajenijom nego što jeste“. Zašto je ovo važno, i koji zakoni, programi ili drugi podsticaji po vašem mišljenju bi bili najefikasniji u ostvarivanju toga?

Ričard Has: Javni servis nudi način da se okupe građani različitog porekla i pomognu da se razbiju neke od barijera – poput onih koje proizilaze iz razlika u veri, klasi, rasi ili etničkoj pripadnosti, ili ideologiji – koje dele naciju. Takođe može pomoći da se smanji politička distanca između građana i njihovih vlada, dok pojedincima pruža korisne veštine.

Ne tvrdim da javna služba treba da bude obavezna – pristup koji bi izazvao značajan politički otpor. Umesto toga, trebalo bi da stvorimo bolje podsticaje za građane da se opredele za javnu službu, uključujući finansijske podsticaje – od većih plata do oprosta studentskih kredita – i mogućnosti za unapređenje karijere, kao što je bolji pristup poslovima ili dodatnom obrazovanju.

Project Sindicate: Posle 20 godina kao predsednik Saveta za spoljne poslove, spremate se da se povučete u junu. Koje nasleđe se nadate da ćete ostaviti i koje promene se nadate da ćete videti u CFR-u nakon što odete?

Ričard Has: Ja sam više nego srećan što sam bio predsednik Saveta za spoljne odnose poslednjih 20 godina. Tokom ovog perioda, nastavili smo da pružamo ozbiljnu, politiku relevantnu, nestranačku i nezavisnu analizu našim članovima, korporacijama, novinarima i vladinim zvaničnicima.

Pored toga, preuzeli smo veliku obrazovnu misiju, pružajući pozadinu o svetskoj i američkoj spoljnoj politici učenicima i nastavnicima srednjih i srednjih škola, studentima i profesorima koledža i univerziteta i građanima.

Sve smo to postigli objavljivanjem kraćih, pristupačnijih tekstova – kao što su objašnjenja i pozadinske informacije – na mreži, kao i dužih izveštaja i knjiga, istovremeno zadržavajući Foreign Affairs kao vrhunski časopis na terenu.

Takođe smo sazvali hiljade događaja sa naučnicima i političkim liderima iz celog sveta. Više od svega drugog, osećam zadovoljstvo zbog svega što smo uradili ovde u CFR-u u protekle dve decenije da dovedemo mnogo veći broj ljudi u ovoj zemlji i širom sveta u diskusije o spoljnoj politici i zašto je to važno.

Autor je američki diplomata i predsednik Saveta za inostrane odnose. Autor je nedavno objavljene knjige „Zakon o obavezama: Deset navika dobrih građana“ (Penguin Press, 2023).

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Copyright: Project Syndicate, 2022.
www.project-syndicate.org