Nakon oslobođenja Hersona i poslednjih velikih uspeha ukrajinske vojske na istočnom (Harkov) i južnom (Herson) ratištu, načelnik Zajedničkog štaba američke vojske general Mark Mili rekao je da je „ukrajinska vojska postigla otprilike ono što se moglo očekivati pre nastupanja zime“ i zato smatra da bi bilo pametno da Kijev što pre „potvrdi i utvrdi te svoje uspehe za pregovaračkim stolom“.
Naime, general Mili smatra da, bez obzira na veliki uspeh u oslobađanju Hersona, „potpuna pobeda nad Rusima i dalje nije moguća“.
U situaciji kada postoji mogućnost da se pregovara i okonča rat, odnosno da se postigne mir, „treba iskoristiti šansu i trenutak“, smatra Mili.
Bolja pregovaračka pozicija?
Kako navodi Jutarnji list, neki drugi izvori tvrde da je Ukrajina sada, posle Hersona, u boljoj pregovaračkoj poziciji i da to treba iskoristiti.
Upravo zato Moskva smatra da ne treba žuriti sa pregovorima, ako oni neće biti „po ruskim uslovima“. A Mili veruje da bi Rusi sada bili spremni za razgovore.
Međutim, kako prenosi Si-En-En, taj predlog generala Milija nije podržala i odobrila Bela kuća.
Naime, diplomatskom rešenju koje je izneo vojnik usprotivile su se „diplomate” – državni sekretar Entoni Blinken i Džek Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džoa Bajdena.
Štaviše, Džek Salivan, piše Si-En-En, smatra da još nije vreme za pregovore za Ukrajinu.
Naime, Blinken i Salivan smatraju da bi sada kada je Rusija pretrpela poraz kod Hersona, a pojavila se nervoza i nezadovoljstvo u Kremlju i ruskoj javnosti, primirje bilo dobro za rusku vojsku i politiku, odnosno da bi im se dala šansa za stabilizaciju situacije i na ratištu i na političkoj sceni.
A predsednik Bajden je pre nekoliko dana rekao da je odluka o pregovorima na Ukrajincima.
“Ništa o Ukrajini bez Ukrajine“, rekao je američki predsednik, a Saliven je istakao da Vašington ne pritiska Kijev da pregovara.
Tajni pregovori
Podsetimo, u Vol strit džornalu se pojavila informacija da je upravo Salivan vodio tajne pregovore sa ruskim zvaničnicima – Putinovim sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom i Putinovim pomoćnikom za međunarodne odnose Jurijem Ušakovim – o mogućim ukrajinsko-ruskim mirovnim pregovorima.
Rusi su to demantovali, a Salivan je rekao da je bilo razgovora, ali o sprečavanju ruske upotrebe nuklearnog oružja.
Bela kuća nije zvanično komentarisala Milijev predlog, a portparol Državnog sekretarijata Ned Prajs kratko je rekao da su i sami Ukrajinci uvereni da će kraj rata biti odlučen za pregovaračkim stolom.
Međutim, Njujork tajms, pozivajući se na svoje izvore u Beloj kući, kaže da se u ovom trenutku čini da „nijedna od zaraćenih strana nije spremna da pregovara“ i da bi „svaka pauza dala ruskim snagama priliku da se pregrupišu“.
Doduše, pre nekoliko dana ruski politikolog Valerij Solovej rekao je da je Zapad Putinu ponudio predlog mirovnog sporazuma, koji bi mu omogućio da, uprkos porazu, nešto dobije i sačuva vlast.
Prema ovom predlogu, Putin bi „spasao“ Krim, ali bi morao da ga demilitarizuje.
Međutim, čini se da će ovaj predlog teško proći, jer bi suštinski značio kraj Putinove politike zbog priznanja sramnog poraza, a u Kijevu kažu da će se rat završiti tek kada cela teritorija Ukrajine, uključujući i Krim, bude oslobođena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.