Američki izbori: Vizija Donalda Trampa za američku ekonomiju

Donald Tramp ima jasne predstave o vođenju ekonomijeSADu slučaju da kao republikanski predsednički kandidat pobedi na izborima u novembru. Zbog njegovih reči, neki su se uplašili mogućnosti da dođe do geopolitičkog haosa i trgovinskih ratova. A neke raduje njegova politika usmerena na vraćanje radih mesta u SAD.

Aktuelni predsednik Džozef Bajden nije uspeo da ubedi američku javnost u svoje ekonomske koncepte. U anketi koju su sredino jula sproveli „Ekonomist” i „JuGov”, 51% ispitanika nije odobravalo način na koji Bajden vodi državu i privredu, a 58% nije zadovoljno načinom na koji se nosi s inflacijom i cenama. Ukupno 54% ispitanika smatra da se ekonomija pogoršava.

S obzirom na to da se Biden povukao iz predsedničke trke i podržao Kamalu Harris, karte su nanovo zamešane.

Više istog od Republikanaca?

Inflacija i rast cena trenutno predstavljaju veliki problem. Građani osećaju koliko ih to pritiska. U istoj anketi, 25% ispitanika je reklo da su inflacija i cene najvažnija pitanja u ovom trenutku.

Na Nacionalnoj konvenciji Republikanaca 18. jula, povodom prihvatanja nominacije, Tramp je u govoru od 90 minuta izneo svoju viziju budućnosti države.

„Ponovo ćemo uspostaviti republiku i bogatu i divnu budućnost koju ljudi zaslužuju,“ rekao je. „Budućnost Amerike će biti veća, bolja, smelija, svetlija, srećnija, jača, slobodnija, veća i ujedinjenija nego ikada ranije.“

Većina Trampovih ekonomskih ideja nije mnogo drugačija od onih iz njegove prve administracije. On će se verovatno držati oštre retorike, i insistirati na novim carinama i poreskim olakšicama. Ono što je drugačije jesu njegovo iskustvo i odlučnost.

„Tramp se suočio s mnogim preprekama u svom prvom mandatu. Preprekama koje je odlučan da odmah ukloni,“ rekao je Dan Malinson, vanredni profesor javne politike i administracije na Državnom univerzitetu Pensilvanija u Herisbergu.

Visoke carine za stranu robu

Za Trampa, jedan od načina da se podstakne američka proizvodnja jesu – carine. Predložio je opštu tarifu od 10% na sve uvozne proizvode u SAD i vrlo agresivnu carinu od 60% na sve proizvode iz Kine.

Kao odgovor, druge zemlje bi sigurno uvele recipročne carine, što bi opet moglo dovesti do stanja sličnog trgovinskom ratu. Mnogi smatraju da bi to prouzrokovalo ogromnu štetu i uzdaju se u sudove koji bi mogli da zaustave bar neke od njih.

Ali možda neće biti tako loše kako neki strahuju. „Tramp jeste sklon protekcionizmu, ali je imao mešovite rezultate u uspehu tih mera i drugih ulaganja u proizvodnju ovde,“ rekao je Malinson za DW.

Deportacija više radnih imigranata

Međutim, Tramp ne može vladati sam; iza njega stoje republikanci i njihova platforma za 2024, dokument od 16 strana u kojem je iznet program stranke.

Tu nema mnogo detalja. Platforma promoviše concept „Amerike na prvom mestu” kao što su smanjenje regulacija, vraćanje proizvodnje u SAD i deregulacija energetske industrije.

Takođe postoji pritisak da se zatvori granica s Meksikom kako bi se zaustavila ilegalna imigracija i „sprovela najveća operacija deportacija u američkoj istoriji.“

Zatvaranje granica i deportacije možda nemaju mnogo veze s ekonomijom, ali bi imale široke posledice. Osim što bi se stvorila humanitarna kriza, deportacija miliona imigranata bi dodatno otežala pronalaženje radnika u zemlji s ozbiljnim nedostatkom radne snage.

Istovremeno, republikanci žele da uvedu politiku sa devizom „Kupuj američko i zapošljavaj američko“ koja bi zabranila kompanijama koje premeštaju poslove u inostranstvo da posluju s federalnom vladom.

Ostale ekonomske ideje republikanaca

Tramp i republikanci dodatno žele da trajno zadrže poreske olakšice iz 2017. i oslobode napojnice za radnike u restoranima i ugostiteljstvu od poreza na dohodak.

Sve ove poreske olakšice, zajedno s obećanim carinama i deportacijama, mogle bi pogoršati deficit, povećati plate i dodatno doprineti inflaciji, tvrde mnogi stručnjaci.

„Iako mnogo govori o inflaciji, nije jasno da jew njegova ekonomska politika usmerena na njeno rešavanje,“ rekao je Dan Malinson. Ali, dodao je i da je ekonomija veća od jednog predsednika „tako da se stvari neće promeniti preko noći.“

Dok je Tramp jasno izneo svoje namere, Kamala Haris još nije iznela svoju ekonomsku viziju. Ona će se verovatno držati mnogih Bajdenovih ekonomskih planova koje je podržavala kao potpredsednica.

Očekuje se da će nastaviti da podržava prava radnika, proizvodnju obnovljive energije i vraćanje strateške tehničke proizvodnje kao što je proizvodnja poluprovodnika, u SAD. Globalna trgovina će ostati važna, ali neke uvozne carine će verovatno ostati na snazi.

Ekonomija trenutno izgleda prilično snažno, ali to se uglavnom ne ubraja u zasluge Demokrata, kaže Malinson; „Mnogo toga se svodi na glasanje o ličnom finansijskom stanju. Birači obično razmišljaju o tome kako se razvija njihova finansijska situacija, a ne koliko je ukupna ekonomija dobra.“