Nakon neuspele pobune Jevgenija Prigožina, mnogi stručnjaci u brojnim novinama i magazinima požurili su najavljivati “početak kraja” ruskog predsjednika Vladimira Putina. Međutim, ta predviđanja sada, dve sedmice nakon ovog događaja, postaju sve ređa, jer se čini da Putin ponovo drži kontrolu, dok Prigožin, čije su web stranice blokirane, gotovo pada u zaborav.
Američki novinar Gregori Valans (Gregory Wallance), koji je radio kao savezni tužilac za vreme administracija predsednika Džimija Kartera i Ronalda Regana, izneo je ovakav stav u svom članku objavljenom na američkoj web stranici “The Hill”, prenosi Al Džazira.
Valans smatra da se Putinova smrt redovno predviđala poslednjih 20 godina. Svaki put su se pojavljivali naslovi slični onima koji su objavljivani tokom poslednje pobune vođe Vagnera, odnosno kad god se pojavi nova pretnja vladavini ruskog predsednika.
Na primer, kada je Rusija ekonomski patila zbog pada cena nafte prije 11 godina, američki magazin The Economist objavio je naslov “Početak kraja za Putina”.
Valans vjeruje da su veliki događaji koji se odvijaju u Rusiji ili oni u kojima je ona učestvovala, generacijama zaslepljivali obaveštajne službe i stručnjake koji nisu uspeli predvideti rusku revoluciju 1917, kao što nisu uspeli predvideti ni raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Zapad bio iznenađen mnogim događajima
Tokom hladnog rata, Zapad je bio iznenađen mnogim događajima, poput ruskog testiranja svoje prve nuklearne bombe 1949, lansiranja satelita Sputnjik 1957. godine, invazije na Afganistan 1979. i pada Berlinskog zida 1989. godine, navodi se u članku.
Autor navodi da su Sjedinjene Američke Države 2021. upozoravale da će Rusija napasti Ukrajinu, ali da je tačna analiza bila povezana s lažnim predviđanjem da će ruska vojska, sa svojom vojnom opremom od 12.000 tenkova, biti u stanju eliminisati ukrajinsku vojsku i zauzeti Kijev u roku od nekoliko dana.
Kako bi rasvetlio razloge neuspeha zapadnih medija i obaveštajnih službi da predvide šta se zapravo događa u Rusiji, Valans objašnjava da je francuski istraživač Astolphe de Custine posetio Rusiju 1839. Otišao je impresioniran teškoćom razumevanja onoga što se događa unutar te zemlje.
Valans je rekao da francuski istraživač de Custine, baveći se razlogom zbog kojeg je to tako, u člancima koje je napisao pod naslovom “Pisma iz Rusije” pripisuje to “njihovoj (ruskoj) vizantskoj politici”.
Objašnjava da Rusi “rade u seni i pažljivo skrivaju od nas šta misle, rade ili očekuju u svojoj zemlji. Mi koračamo napred usred bela dana, a oni napreduju u mraku, tako da je trka neravnopravna (između nas). Ostavljaju nas zaslepljene neznanjem (o tome šta se događa u njihovoj zemlji).”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.