Američki obaveštajci: Kina produbljuje saradnju sa Rusijom u svim sektorima

„Uprkos globalnim osudama zbog ruske invazije na Ukrajinu, Kina će održavati diplomatsku, odbrambenu, ekonomsku i tehnološku saradnju sa Rusijom da bi nastavila da pokušava da se suprotstavi SAD, iako će ograničiti javnu podršku“, navodi se u izveštaju koji je objavljen na dan kada se u senatskom Odboru za obaveštajne poslove održava godišnji pretres o svetskim pretnjama po američku bezbednost.

Izveštaj je uglavnom usredsređen na pretnje iz Kine i Rusije, piše Glas Amerike.

U njemu se iznose procene da će Kina nastaviti da koristi vojne i druge resurse da zastrašuje protivnike u Južnom kineskom moru i da će nastaviti da jača poteze iz 2022. godine, što bi moglo da obuhvati više prolazaka kroz Tajvanski moreuz ili prelet raketa iznad Tajvana.

„Možda je nepotrebno reći da je Narodna Republika Kina, koja se sve više takmiči sa SAD, ekonomski, tehnološki i vojno – širom sveta, i dalje naš prioritet bez premca“, poručila je Avril Hejns, direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi i glavna obaveštajna savetnica američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Da bi ispunila viziju kineskog lidera Si Đinpinga da Kina bude jedna od vodećih svetskih sila, Kineska komunistička partija je „sve više uverena da to može da uradi samo na uštrb američke moći i uticaja“, istakla je Hejns u uvodnom izlaganju na pretresu u Senatu.

„Naredne dve godine su ključne kako se intenzivira strateška konkurencija sa Kinom i Rusijom naročito kada je reč o tome kako će se svet dalje razvijati i da li se porast autoritarizma može suzbiti i preokrenuti“, dodala je Hejns.

Međutim, poručila je da američka obaveštajna zajednica procenuje da Peking veruje da ima koristi od stabilnih odnosa, uprkos nedavnim oštrim kritikama koje je Si uputio na račun SAD.

Si je u govoru u ponedeljak za kineske ekonomske probleme optužio Zapad, a SAD je kritikovao da predvode međunarodne napore da se suzbije Kina.

Na pitanje senatora Angusa Kinga da li su odnosi Pekinga sa Moskvom „privremeni brak iz pogodnosti ili dugoročna ljubavna afera“, Hejns je odgovorila se te veze produbljuju, ali da ih ne bi okarakterisala kao ljubavnu aferu.

„Postoje određena ograničenja u tom partnerstvu. Ne smatramo da će postati saveznici kao što su to članice NATO-a, ali vidimo povećanu saradnju širom svih sektora“, kazala je Hejns.

U američkom obaveštajnom izveštaju navodi se da Rusija verovatno ne teži konfliktu sa SAD i NATO, ali da rat u Ukrajini nosi „veliki rizik“ da se to dogodi, te da postoji „realna mogućnost“ da ruski vojni neuspesi u Ukrajini ugroze poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina na unutrašnjem planu, što bi povećalo potencijal za eskalaciju.

Hejns je takođe navela da američke obaveštajne službe ne smatraju da će se ruska vojska oporaviti dovoljno ove godine da postigne velike teritorijalne uspehe.

Naglasila je i da je veliki broj ruskih žrtava u Ukrajini.

„Putin verovatno bolje razume ograničene kapacitete svoje vojske i po svemu sudeći je više usredređen na skromnije vojne ciljeve za sada. Ako Rusija ne uvede obaveznu mobilizaciju i pronađe značajne zalihe municije, biće joj sve teže da čak održi trenutni nivo ofanzivnih operacija“, ocenila je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi.

Navela je i da će se Rusija možda u potpunosti okrenuti „zadržavanju i odbrani teritorije koju trenutno okupira“.

Uprkos problemima „Putin verovatno računa da mu vreme ide u korist i da je produžavanje rata, uključujući sa potencijalnim pauzama u borbama, možda najbolji preostali put…čak i ako potraje godinama“, zaključila je Hejns u svedočenju u Kongresu.