Koji američki predsednici su najviše zapošljavali, a koji najviše otpuštali u javnoj upravi?

Predsednici obe stranke obično su povećavali broj zaposlenih u državnoj službi, piše Forbs Hrvatska.

Vlada je u četvrtak otpustila do 200.000 radnika na probnom radu sa manje od godinu dana radnog staža, uz dodatnih otprilike 75.000 državnih službenika koji su prihvatili dobrovoljno otpuštanje koje je pokrenulo Muskovo Odeljenje za vladinu efikasnost (DOGE).

Ako se savezna radna snaga, koja broji 3,02 miliona zaposlenih (ne uključujući 1,3 miliona aktivnih pripadnika oružanih snaga), smanji za 275.000 ili više tokom Trampovog drugog mandata, njegova administracija bi bila među retkima koji su uspeli da značajno smanji broj federalnih zaposlenih.

Niko kao Truman

Od 14 predsednika od Drugog svetskog rata, uključujući Trampa u njegovom prvom mandatu, samo šest (Hari Truman, Bil Klinton, Dvajt Ajzenhauer, Džordž H. V. Buš, Ričard Nikson i Džerald Ford) nadgledalo je smanjenje broja državnih službenika. Samo trojica (Truman, Klinton i Ajzenhauer) su otpustili najmanje 100.000 radnih mesta, prema podacima iz mesečnog izveštaja američkog Biroa za statistiku rada o zapošljavanju.

Truman je predsedavao najvećim otpuštanjem od 566.000 radnih mjesta kako se američka ekonomija prilagođavala nakon rata. Pratili su ga Klinton (339.000) i Ajzenhauer (170.000), koji su, kao i Truman, smanjili programe Drugog svetskog rata i Nju dila.

Klintonova je uvela veliki program otpremnina kako bi „smanio slojeve birokratije i mikromenadžmenta koji su gušili vladu“, što zvuči veoma slično argumentima koje su izneli Mask i Tramp. Taj potez pomogao je SAD da ostvare rekordni budžetski suficit.

Džonson je najviše zapošljavao

Predsednici pod čijim mandatom je najviše porastao broj federalnih službenika bili su Lindon B. Džonson, čija je vlada dodala 440.000 radnih mesta zbog eskalacije američkog učešća u Vijetnamskom ratu, i Ronald Regan (197.000), koga mnogi smatraju zagovornikom smanjenja vladine administracije, i Džo Bajden (138).

Iako su Mask i Tramp sugerisali da je prekomerni rast vlade posledica programa koje su pokrenuli „radikalni” levičari, podaci ne pokazuju jasnu korelaciju između partijske pripadnosti predsednika i povećanja ili smanjenja broja zaposlenih tokom njegovog mandata.

Od Trumana, republikanski predsednici su nadgledali neto promenu 8.000 saveznih poslova, dok su predsednici demokrata smanjili zaposlenost za 68.000. Od isteka mandata Džimija Kartera 1981. godine, savezna radna snaga se smanjila za 64.000 pod demokratama, dok je porasla za 237.000 pod republikancima.

Pozitivan trend od Drugog svetskog rata

Tokom Trampovog prvog mandata dodato je 73.000 zaposlenih, što ga svrstava na šesto mesto među predsednicima koji su najviše povećali broj federalnih službenika.

Broj federalnih službenika danas je otprilike isti kao kada je Truman preuzeo dužnost pre 80 godina, sa 3,09 miliona u aprilu 1945. na 3,02 miliona prošlog meseca.

U međuvremenu, stanovništvo SAD se više nego udvostručilo, sa 132 miliona na popisu iz 1940. na 331 milion na popisu iz 2020. godine, dok je ukupna zaposlenost u nepoljoprivredi porasla sa 41 miliona u 1945. na 159 miliona prošlog meseca. Tako je procenat ukupne američke radne snage zaposlene u saveznoj vladi pao sa 7,5% početkom 1945. na 1,9% početkom 2025.