Američki predsednički izbori, EU i Balkan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. bla, bla, bla…

2. ovaj članak .g. vejvode treba rusofili da čitaju, možda bi nešto naučili.

3. Ova analiza američke pozicije u izbornoj godini, više govori o autoru, nego što daje realan oadnos američke spoljne politike i objašnjava zavinost unutrašnjih ekonomskih procesa u SAD od istih. Stoga je vrlo lako uočiti šta je sve autor teksta preskočio da kaže. Upotreba poluistina je model američke propagande u celom svetu sa ciljem manipulacije a u svrhu ostvarenja jedinog američkog cilja, a to je upravljanje svetom. Stoga tvrdnja, da je amerika zainteresovana za stabilnost u Evropi notorna laž i za laike, a u tu svrhu dovoljno je za građane srbije da se prisete razvoja događaja na Balkanu početkom 90-tih. Uz svu propaganadu, koja je govorila suprotno, američki koncept koji je primenjen za razbijanje SFRJ je pobedio uz svesrdnu pomoć Britanske spoljne politike, kao uticajnog člana EU. Stvaranje trusnih tržavica na Balkanu sa nedorečenim državnim statusom i užarenim nacionalističkim strastima, koje se prema potrebi podgrevaju od mentora, svakako nisu doprinos stabilnoj EU, već mogućnost da isti prema potrebi ostvari "spontanu" destabilizacju regiona, a u svrhu stalnog dokazivanje zavisnosti regiona i EU od prisustva američkog uticaja i njihovog liderstva u globalnoj bezbednosti, oličenoj u NATO i Partnerstvu za mir. SAD nema prijatelje u spoljnoj politici, već saveznike i neprijatelje. Malo je prostora da bi se naveli svi efekti američki i britanske brige kako u ovom regionu, Africi (afričko proleće ima iste elemente krize kao u SFRJ) tako i u svetu. Izazivanje kriza u svetu je potreba američkog krupnog kapitala koji i po autoru ovog teksta finansira kampanju Klintonove.
   Otuda tvrdnja da se ništa nebi promenilo, dolaskom Trampa ne stoji, ukoliko bi iz svoje nadležnosti kao prdsednik umanjio sredstva potrena za izazivanje kriza i ista zadržao u funkciji privrednog rasta u Americi. To bi značajno izmenilo postojeći koncept američkog liberalizma, a svet bi bio bezbedniji i srećniji