Američki stručnjak za ustavno pravo izjavio je danas da su Sjedinjene Države podigle optužnicu protiv osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža po „veoma širokom“ špijunskom zakonu koji se u prošlosti koristio za politički motivisane tužbe.
Govoreći u londonskom sudu na saslušanju o Asanžovom izručenju SAD, pravnik za ljudska prava Keri Šenkman nazvao je vekovima star Zakon o špijunaži „jednim od najspornijih zakona u Sjedinjenim Državama“.
Američki tužilaštvo tereti Asanža prema 18 tačaka za špijunažu i zloupotrebu računara nakon što je „Vikiliks“ pre deset godina objavio tajne dokumente Oružanih snaga SAD.
Te optužbe predviđaju kaznu od 175 godina zatvora.
Asanžovi branioci tvrde da on kao novinar ima pravo na zaštitu na osnovu prvog amandmana američkog ustava, i kažu da su objavljeni dokumenti razotkrili nezakonite vojne aktivnosti u Iraku i Avganistanu.
Oni tvrde da su američke optužbe politički motivisane i da predstavljaju zloupotrebu moći koja će ugušiti slobodu štampe.
Šenkman je takođe naveo u pisanoj izjavi svedoka da je administracija predsednika Donalda Trampa „procesuirala obelodanjivanje podataka o nacionalnoj bezbednosti agresivnije nego bilo koje predsedništvo u istoriji SAD-a“.
Rekao je da je tokom dva mandata bivšeg predsednika Baraka Obame sprovedeno osam postupaka po zakonu o špijunaži, više nego bilo koja prethodna administracija, ali manje nego za vreme četvorogodišnjeg Trampovom mandata.
Šenkman je rekao da nikada nije bilo uspešnog gonjenja izdavača po tom zakonu, iako je bilo pokušaja, uključujući i curenje dokumenata o vijetnamskom ratu iz 1971. godine iz „Pentagonskih papira“.
Danijel Elsberg, bivši službenik američke vlade koji je dao dokumenta novinarima, suočio se sa 12 optužbi iz Zakona o špijunaži i suočio se kaznom do 115 godina zatvora, ali optužbe su odbačene 1973. godine.
Elsberg, jedan od najpoznatijih uzbunjivača, obratio se juče Asanžu, rekavši pred londonskom sudom da su on i osnivač Vikiliksa imali „veoma slična politička mišljenja“.
Asanž je uhapšen prošle godine kada je napustio zgradu Ambasade Ekvadora u Londonu, koja mu je pružala utočište da bi izbegao da bude izručen Švedskoj zbog optužbi za silovanje i seksualni napad.
Švedska je odustala od istraga u novembru 2019. godine, ali Asanž je ostao u londonskom zatvoru Belmarš čekajući odluku o izručenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.