Američki univerziteti i Bliski istok: Strah od pogrešne reči

Ali, sve češće i ćute jer se boje da će se naći na meti, bez obzira kakav stav imaju, piše Dojče vele.

Protest protiv izraelskog ratovanja u Pojasu Gaze održava se na Univerzitetu „Džons Hopkins“ u Baltimoru. Došlo je oko 150 studenata, neki govornici su koristili reč „genocid“, s obzirom na sve veći broj palestinskih žrtava.

Na skupu je nekoliko puta pomenuta još jedna kontroverzna fraza: „doxxing“, ciljano objavljivanje privatnih podataka na internetu – u ovom slučaju onih studenata koji se zalažu za ili protiv Izraela. Mnogi se osećaju pod pritiskom.

Student koji nije želeo da kaže svoje ime ovako opisuje raspoloženje na kampusu: „Raspoloženje je u ovom trenutku izuzetno kritično prema Izraelu. Ali, takođe bih želeo da kažem da to nije antisemitski stav. To je stav protiv genocida koji je počinio Izrael.“

Većina studenata ne želi da govori za medije. A iza zatvorenih vrata priča se o „atmosferi straha“ – straha da ne kažu nešto pogrešno, straha i jevrejskih i muslimanskih studenata za svoju bezbednost.

„Da, to je nešto što mnoge sve više zabrinjava“, kaže Ilil Benjamin, docentkinja na sociologiji, inače i sama Izraelka.

Upravo je razgovarala s jednim od svojih jevrejskih studenata koji se oseća sve nesigurnijim od terorističkih napada Hamasa, jer se u SAD povećava broj antisemitskih incidenata: grafiti sa kukastim krstovima, pretnje, fizički napadi.

Na univerzitetu u Baltimoru toga još nije bilo, ali svi s velikim interesovanjem prate vesti o tome.

„Suviše malo nijansi u diskusijama“

Nemačka istoričarka Viktorija Harms takođe predaje na Univerzitetu „Džons Hopkins“. Ona povlači paralele sa situacijom u Nemačkoj: „Što manje neko unosi nijanse, to on više polariše. Prebrzo se generalizuje, prebrzo izvlače izjave iz konteksta. Mislim da se to dešava u SAD, isto kao i u Nemačkoj.“

Harms smatra da je to „neverovatno problematično“: „Neverovatno je teško biti uravnotežen, ako je to uopšte i moguće“, kaže. Ima i jevrejskih studenata koji veoma kritikuju akcije izraelske vojske, dodaje Harms.

Čak i u kafeteriji univerzitetske biblioteke malo ljudi želi da otvoreno iznese svoje mišljenje o toj temi. Hoće da govore samo samo anonimno. „Ljudi zapravo i ne pričaju o tome“, kaže jedan student, „posebno kad imate prijatelje na obe strane.“

„A i zato što rukovodstvo univerziteta ima problematičan stav. U početku su odbijali da razgovaraju s palestinskim ili drugim arapskim ili muslimanskim organizacijama. Pozvani su bili samo predstavnici jevrejskih studenata. Takva je univerzitetska kultura, ima tendenciju da reaguje samo za potrebe jevrejskih studenata“, kaže ovaj student.

I još jedna optužba može se čuti od studenata: univerzitet profitira od novca od industrije naoružanja. „Postoji saradnja na području istraživanja, ovde investiraju američke firme koje proizvode naoružanje, a postoje i razni zajednički projekti sa Ministarstvom odbrane.“

Kritike Demokrata sa levice

Da američka vlada previše jednostrano podržava Izrael, optužba je koja se može čuti ne samo na univerzitetima, već i od članova Kongresa koji pripadaju levom krilu Demokratske partije predsednika Džozefa Bajdena.

To može da bude problematično za Bajdena: u kampanji za predsedničke izbore, ne samo da mu je potrebna podrška političkog centra, već i partijske levice. A potrebni su mu i glasovi mlađih birača, uključujući i studente.

U SAD još uvek ne postoji pravi antiratni pokret, ali što duže bude trajao rat na Bliskom istoku i što SAD u njega više budu uključene, to će debata verovatno postajati sve žešća – i to ne samo na univerzitetskom kampusu u Baltimoru.