Povlačenje iz Avganistana bilo “logistički uspeh ali strateški neuspeh” 1Foto: EPA-EFE/ SASCHA STEINBACH

Tokom prvog svedočenja pred Senatom, američki vojni zvaničnici su priznali da je povlačenje iz Avganistana bilo “strateški neuspeh”, te da su pre toga savetovali da bi trebalo da zadrže manji kontingent vojnika u zemlji kako bi sprečili brza osvajanja talibana.

Tokom prvog svedočenja pred Senatom, američki vojni zvaničnici su priznali da je povlačenje iz Avganistana bilo “strateški neuspeh”, te da su pre toga savetovali da bi trebalo da zadrže manji kontingent vojnika u zemlji kako bi sprečili brza osvajanja talibana.

Kako navodi Bi-Bi-Si, svedočenja generala Marka Majlija i generala Frenka Mekenzija bila su u suprotnosti sa rečima predsednika Džozefa Bajdena, koji je rekao da se ne seća takvog saveta.

General Frenk Mekenzi, koji je kao šef Centralne komande nadzirao povlačenje iz Avganistana, rekao je prilikom svedočenja da je preporučio da oko 2.500 vojnika bude zadržano u zemlji.

Načelnik združenih generalštaba američkih oružanih snaga, general Majli je rekao je da je povlačenje iz Avganistana bilo “logistički uspeh ali strateški neuspeh” i izjavio da se on složio sa preporukom da je potrebno najmanje 2.500 vojnika kako bi se sprečio kolaps vlade u Kabulu, ali kada ga je republikanaski senator Den Salivan upitao da li to znači da su Bajdenovi komentari “lažna izjava”, on je odbio da pruži direktan odgovor.

Bajden je jednom novinaru Ej-Bi-Sija 19. avgusta rekao da se ne seća da mu je iko dao takav savet. “Koliko se sećam, niko mi to nije rekao”, izjavio je tada Bajden.

U intervjuu 19. avgusta Bajden je izjavio i da će američke snage ostati u Avganistanu dok svi američki građani ne budu evakiusani. Ali, kada je poslednji vojnik odleteo iz Kabula 30. avgusta, preostalo je još više od sto Amerikanaca, većina njih sa dvojnim državljanstvom, koji nisu uspeli da napuste zemlju.

Kako prenosi VOA, republikanski senatori optužili su predsednika da je lagao o tome šta su mu je preporučila vojska, a čak su i Bajdenove demokrate izrazile frustraciju zbog haotičnog povlačenja. Kasnije je portparolka Bele kuće Džen Psaki pokušavala da objasni zbog čega postoji razlika između Bajdenovih i tvrdnji njegovih vojnih savetnika.

“Predsednik ceni iskrene savete vojnih lidera. To ne znači i da se on uvek slaže sa njima”, rekla je Psaki i naglasila da bi Sjedinjene Države sada bile u ratu sa talibanima da je vlada u Vašingtonu ostavila 2.500 vojnika u Avganistanu.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, koji je uz Majlija i Mekenzija svedočio pred Senatom, rekao da je brzi kolaps avganistanske vojske veoma iznenadio Pentagon i priznao je da su pravljene pogrešne procene situacije tokom najdužeg američkog rata, koji je trajao 20 godina.

Ostin je priznao i da je bilo problema prilikom evakuacije civila sa sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu, ali je naglasio i da je evakuacija bila “istorijsko dostignuće zahvaljujući kome je 124.000 ljudi izbeglo vladavinu talibana”.

Vlada SAD bi mogla da ostane bez novca za plaćanje dugova

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je lidere u Kongresu da će vlada 18. oktobra verovatno ostati bez novca za plaćanje prispelih obaveza ako se ne podigne granica do koje može da se zadužuje.

Ako Kongres ne izglasa podizanje granice zaduživanja do određene sume ili datuma, zvaničnici sekretarijata očekuju da će zemlja na raspolaganju “imati veoma ogranične resurse, koji će biti brzo iscprljeni” nakon naredne tri sedmice, rekla je Jelen, prenosi Glas Amerike.

Senat u ponedeljak nije usvojio zakonske predloge koji bi omogućili vladi da nastavi da se zadužuje i sprečili delimično zatvaranje vladinih službi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari