Američko-kinesko „približavanje“

Tu je izgovorio čudnu, na prvi pogled nepovezanu i kontradiktornu rečenicu: „Ne brinite za Kinu“, rekao je Bajden. „Mislim, brinite za Kinu, ali ne brinite za Kinu“, dodao je uz smeh. „Ne, ali stvarno to mislim. Kina je stvarna – ima stvarne ekonomske poteškoće“, zaključio je američki predsednik.

On je, čini se, iskoristio  priliku da pokuša da ublaži američku anksioznost zbog ekonomskog uspona Pekinga i sve veće odlučnosti na svetskoj sceni. Sve to događalo se neposredno nakon boravka državnog sekretara Entonija Blinkena u Pekingu i susreta sa kineskim predsednikom Sijem i dugim spoljnopolitičkim zvaničnicima.

NASTAVAK DIPLOMATIJE: Od Blinkenovog boravka u Pekingu nije se očekivalo da će doneti nešto konkretno, kao što i nije, ali čini se da je poseta promenila opšti ton američko-kineskih odnosa, što bi uskoro moglo da postavi teren za mnoga poboljšanja.

Ishod kojim obe strane mogu da budu zadovoljne jeste nastavak diplomatije i to da su visoki zvaničnici sa obe strane razgovarali – održavajući „iskrene, suštinske i konstruktivne diskusije“ (kako je to navedeno u zvaničnom saopštenju) o tome kako bi mogli da slede svoje zajedničke interese i spreče da njihovi priznati sporovi izrastaju u sukob.

To je sigurno bolje nego ostati kod kuće i jednog dana gledati kako tenzije i nesporazumi nekontrolisano eskaliraju u rat. Sve to je potvrdilo ono što je sugerisano na sastanku savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana u maju sa Vangom – da Si, ništa manje nego Bajden, želi da smiri stvari.

Zato je kongresna zakonodavna zajednica prilično jedinstvena u presudi Blinkenu kao „modernom Čemberlenu“ koji je prepustio prednost Pekingu.

Kao što se i očekivalo, Blinkenovo putovanje dovešće do daljih sastanaka o trgovini sa ministarkom finansija Dženet Jelen, globalnom zagrevanju sa predsedničkim izaslanikom za klimu Džonom Kerijem, i drugim pitanjima.

Takođe se očekuje da će se Bajden i Si sresti na Azijsko-pacifičkoj ekonomskoj konferenciji (APEC) ove jeseni. Ali, bolje išta nego ništa, jer Blinken do poslednjeg momenta nije znao da li će se kineski predsednik uopšte sastati sa njim, što se dogodilo tek nakon što je proveo osam sati u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom i najvišim diplomatom Komunističke partije Kine, Vangom Jijem, koji su Blinkenu jasno stavili do znanja da neće tolerisati mešanje u kinesku unutrašnju politiku ili korake ka realizovanju Tajvana kao nezavisne države.

Po ovim pitanjima, rekli su, o stavu Kine se ne može pregovarati. Blinken im je podjednako jasno stavio do znanja da SAD žele da vide Kinu vojno uzdržanu u Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru.

On je takođe rekao da SAD priznaju princip Jedne Kine – što znači da ne gledaju na Tajvan kao na nezavisan – iako prodaja američkog oružja Tajvanu, kao i neke od Bajdenovih javnih izjava, seju sumnje u to kod kineskog rukovodstva.

POLITIČKE PROVOKACIJE: Bajden je ocenio da je Blinken uradio „dobar posao“ i da kineski predsednik Si „želi ponovo da održava vezu“. Američki predsednik je na pomenutoj večeri iznenadio sve prisutne kad je počeo da deli osetljive informacije, između ostalog da se Si „veoma uznemirio kad sam oborio taj balon sa dva vagona puna špijunske opreme, jer nije znao šta je tamo“. Onda je opet naglasio da je „ozbiljan“. „Ne, ozbiljan sam.

To je ono što je velika sramota za diktatore, kad ne znaju šta se dogodilo“, prokomentarisao je Bajden. Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je da su ove primedbe „krajnje apsurdne i neodgovorne i predstavljaju teško kršenje osnovnih činjenica, diplomatskog protokola i političkog dostojanstva Kine. Oni su otvorena politička provokacija“.

Američki zvaničnici znali su da će ovi komentari da naljute kinesku stranu, što pokazuje da Bajden nije tako zadovoljan ishodom Blinkenovog puta i da je očekivao i bolji plen. Američko-kineski odnosi jesu važni, ali iza njih se vidi silueta teme koja se zvanično ne pojavljuje u saopštenju, ali je očigledno veoma prisutna, a to je stav Kine o rusko-ukrajinskom pitanju.

Čak je i Blinken nedavno pozdravio moguću ulogu kineskog posredovanja u rusko-ukrajinskom sukobu. Zajedno sa drugim nedavnim pozitivnim znacima, kao što je upravo završeni dvodnevni sastanak u Beču, između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i visokog kineskog diplomate Vang Jija, to bi moglo da najavi veliki odmak od stanja konfrontacije sa Kinom u kome je Bajdenova administracija.

Ostaju ozbiljne sumnje da li će američka administracija biti u stanju da pokaže potrebnu fleksibilnost prema svojim deklarisanim protivnicima kako bi iskoristila ovu priliku. Kad je Kina u februaru prvi put predstavila svoje principe za mir u Ukrajini, Bajdenova administracija, zajedno sa Blinkenom, odbacili su taj potez kao paravan za Rusiju, rekavši da se Kini ne može verovati jer nije osudila rusku invaziju.

Prezir administracije prema kineskim naporima usledio je nakon upozorenja visokih Bajdenovih zvaničnika da Kina razmatra da isporuči smrtonosno naoružanje Rusiji, upozorenja koja su možda bila motivisana željom da se diskredituje kineska tvrdnja o neutralnosti, pošto je administracija priznala da postoji „nema naznaka“ takve odluke u bliskoj budućnosti. Sve to vodilo je daljem „trovanju“ američkih odnosa sa Kinom, približavanju Rusije Kini i propuštanju mogućnosti za produktivnu saradnju SAD i Kine.

PRORUSKA NEUTRALNOST: Svi smatraju da su u sadašnjoj situaciji potrebni podsticaji da se Rusija dovede za pregovarački sto. Kina je u dobroj poziciji da odigra takvu ulogu. Blinkenov, inače neupadljiv diplomatski gest, da u ovom kontekstu pozdravi napore Kine prema Ukrajini uzima se kao potencijalni zaokret u strategiji koji bi mogao da otvori nove i značajne diplomatske mogućnosti.

Ako Bajdenova administracija odluči da krene novim kursom, suočiće se sa nekim teškim izazovima. Prvi se tiče uslova pod kojima bi Vašington nastojao da sarađuje sa Kinom u postizanju mira.

Prema Dejvidu Ignjatijusu iz Vašington posta, američki zvaničnici su sugerisali da bi „preduslov za svaki takav diplomatski napor bio uspeh Ukrajine na bojnom polju, koji bi Kijev mogao da stavi u bolju pregovaračku poziciju“.

Ako ukrajinska ofanziva uspe i ugrozi rusko prisustvo na Krimu, postoji velika mogućnost ruske radikalne eskalacije i pozivanja evropskih vlada (i mnogih u Vašingtonu) na prekid vatre koji bi učvrstio ukrajinske dobitke bez rizika od nuklearnog rata. U Vašingtonu postoje ozbiljna bojazan da će se Rusija, suočena sa mogućim gubitkom Krima, okrenuti nuklearnom ratu.

Iz tog razloga, zvaničnici Bajdenove administracije su takođe nagovestili da bi zapravo mogao postojati neki oblik kompromisa oko Krima. Ali, ako ukrajinska vojska ne uspe da postigne proboj koji vodi ka izgledima za neodređeni vojni ćorsokak, onda bi spremnost Zapada (a posebno Evrope) da nastavi da pruža Ukrajini postojeći nivo podrške mogla oštro da se smanji, dok bi se pozivi na prekid vatre pojačali.

Ako Ukrajinci ne uspeju i Rusija uspešno izvrši kontranapade, onda će prekid vatre postati hitno potreban da bi se Ukrajina spasila od gubitka još veće teritorije. Postavlja se pitanje, da li je administracija spremna da radi sa Kinom čak i u ovim, težim, okolnostima?

Kina se, naravno, pridržava onoga što se može nazvati proruskom neutralnošću. U poslednje vreme bilo je i oštrih izjava da su SAD „nekonstruktivne“ što vodi ka eskalaciji situacije. Sjedinjene Države shvataju da veliki broj zemalja koje imaju sličnu poziciju mogu da se okupe oko prilično povoljne pozicije Kine.

Shodno tome, za SAD je veoma važno da Kina ne uspe u tom pravcu delovanja, ali, kako je nemoguće to torpedovati, kao i obično, odlučeno je da se Kina ubedi da ne preduzima nikakve drastične korake.

Posle svega, malo je verovatno da će Kina promeniti svoj stav o rusko-ukrajinskom sukobu, a posebno da će ući u aranžmane sa SAD koji bi Kini nametnuli obaveze, pa čak i odgovornost za američke poteze koje Kina kritikuje, nešto poput nemačke i francuske uloge u Minsku 1 i 2, dok bi SAD upravljale procesom. Otuda je prirodnije očekivanje da će Kina prepustiti Americi da sama nađe izlaz iz sukoba kojim diriguje.