Američko-mađarskim odnosima preti hibernacija

Postavlja se pitanje i kako će izgledati odnosi nekih članica Evropske unije – čiji su lideri na izborima podržali Donalda Trampa i izgradili snažne veze sa njegovom administracijom u protekle četiri godine – sa Belom kućom Džozefa Bajdena.

Mađarska je svakako među tim zemljama – premijer Viktor Orban na izborima je, kako je sam priznao, imao samo „plan A“, odnosno Trampovu pobedu.

Izbor Bajdena je, smatra Slavomir Širakovski, saradnik Nemačkog centra za spoljne odnose, čiji je tekst Danas u prethodnom broju ekskluzivno preneo, za Mađarsku i još neke zemlje EU, „prava katastrofa“.

U Mađarskoj je otkako je Orban došao na vlast 2010. uspostavljena „neliberalna demokratija“ u kojoj su, osim migranata, nepoželjni i nezavisni mediji poput ugašenog Nepsabadšaga i sajta Index.hu, koji je dobio nove provladine vlasnike, kao i „strani agenti“ kao što je to bio Centralnoevropski univerzitet čije je sedište premešteno u Beč, pošto je njen osnivač Džordž Soros bio proglašen za uzroke svih zala u Mađarskoj.

Džozef Bajden je tokom predizborne kampanje vlast u Mađarskoj opisao kao „totalitarnu“, kao i vlasti u Belorusiji i Poljskoj.

Pobeda kandidata Demokratske stranke je „veoma loša za Orbana, ali još nije katastrofa“, kaže za Danas novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš.

„On je pre izbora iskalkulisao da sa američkim demokratama nema šta da traži – Obamina administracija ga nije pozvala za osam godina u Vašington, za to vreme je izbila korupcijska afera i kao posledica toga zabranjeno je putovanje nekoliko visokih mađarskih zvaničnika u SAD – pa je sve stavio na Trampa“, objašnjava Bodiš.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, dodaje, „je čak odbrusio kandidatu Bajdenu da bolje da raščisti svoje korupcijske poslove u Ukrajini, nego da se bavi stanjem demokratije u Mađarskoj“.

„Američko-mađarski odnosi odlaze u hibernaciju“, smatra sagovornik Danasa.

„Štaviše, postoji mogućnost okretanja nove administracije prema mađarskoj opoziciji, koja se upravo ujedinjava za izbore 2022. Ne bih isključio ni mogućnost da izvesni američki krugovi počnu da pripremaju teren za Mađarsku posle Orbana“.

Da „definitivno nema katastrofe“ za Mađarsku upućuje Levente Šitki, urednik u listu Mađar nemzet.

„Viktor Orban vodi realpolitiku i otuda dobre ili loše veze sa liderima u svetu, istina, komunikaciju čine lakšom ili težom, ali krajnji ishod zavisi od interesa“, kaže Šitki za Danas.

„Džo Bajden ne deli iste vrednosti kao gospodin Tramp, ali to ne treba da znači da njegova pobeda muči Mađarsku. Budimpešta nastoji da gradi odlične odnose sa svima na svetu, bez obzira na karakter ličnosti. Isto najverovatnije važi i za Bajdena, tako da američko-mađarski odnosi mogu biti prijateljski i posle promene vlasti u SAD“.

Kada je reč o Evropskoj uniji, sa čijim institucijama Mađarska godinama „ratuje“, Bodiš kaže da bi katastrofa za Orbana bila „kada bi se EU potpuno priključila pretpostavljenoj američkoj spoljnoj politici. Do sada je mađarski premijer uspešno koristio neefikasnost načina odlučivanja u Uniji i stekao partnere – Poljsku i Janšinu Sloveniju. Ali, kao da se kreće nešto u Briselu: zbog neprikosnovenog stava ogromne većine u Evropskom parlamentu uzimaće se u obzir kriterijum pravne države prilikom raspodele sredstava, inače ogromnih. Mađarska može da stavi veto na početku, ali već je izgrađen mehanizam da se dvotrećinskom većinom nadglasaju Budimpešta i Varšava“.

Posle američkih izbora, kaže Šitki, teško je predviđati stvari u EU.

Podseća da je za vreme Trampove administracije američki uticaj u Uniji u nekoj meri smanjen i da je Evropska unija počela mnogo više da se usredotočuje na sebe, „ne gledajući stalno preko Atlantika“.

Bajdenova pobeda, dodaje, ne znači automatsko snaženje „reformističkih“ ili liberalnih snaga u EU.

„Primer je Emanuel Makron koji može biti doživljavan kao liberal, ali on je u isto vreme nastojao da ujedini Evropu u borbi protiv političkog islamizma i nelegalne migracije. I jedno i drugo su glavni ciljevi vlade Mađarske. Ponekad prilično uzburkani briselski koridori mogu lako biti utišani kada je reč o pravim pitanjima, a ne jednostavnim političkim manevrima, kakvo je na primer usvajanje budžeta“, kaže Šitki koji, ipak, očekuje da će „zajedljiv i nepravedan tretman Mađarske (u EU) biti nastavljen bez obzira na to ko je predsednik Sjedinjenih Država.