Američko-ruske pripreme za okončanje rata: Tajne misije Kisindžerovih učenika

Sledeće nedelje predsednik Džo Bajden dolazi u petodnevnu posetu Evropi, pošto će učestvovati na Samitu NATO u Viljnusu, gde će se sastati sa liderima drugih NATO članica, koji signaliziraju da još uvek nisu spremni da prihvate Ukrajinu u alijansu.

Približavanje predsedničkih izbora u SAD povećalo je hitnost pitanja okončanja rata zbog zabrinutosti da će republikanci smanjiti podršku Ukrajini.

OFANZIVA (NI)JE POČELA: Kako su Moskva i Kijev obećali da će nastaviti borbu, jasno je da još nisu sazreli uslovi za sporazumno rešenje. Rusija je odlučna da zauzme što veći deo Donbasa, a čini se da Ukrajina priprema napad kako bi razbila kopneni most između Donbasa i Krima, otvarajući put, kako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski često tvrdi, Ukrajini da u potpunosti protera ruske snage i obnovi svoj teritorijalni integritet.

Ukrajinska ofanziva, kako je sam Zelenski priznao, poslednji put pre dva dana u Sofiji, ne ide onako kako je on očekivao. Ona je počela sa zakašnjenjem, a njeni dosadašnji rezultati su mršavi. Američki oficiri koji su uključeni u planiranje ofanzive, poput generala Bena Hodžiza, tvrde da prava ofanziva nije još počela.

Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov odbacio je razmišljanja skeptika, rekavši da „glavni događaj“ tek dolazi, dok je najviši vojni komandant zemlje, general Valerij Zalužni, pozvao na strpljenje, rekavši da se ofanziva „izvodi“ tempom koji je mogućan. „Možda to nije brzina koju bi posmatrači želeli, ali to je njihov problem“, rekao je Zalužni ove nedelje.

Zapad u svemu tome traži svoj pristup koji prepoznaje ove realnosti, a da pri tome ne žrtvuje svoje principe. SAD, NATO i EU, čini se, usvojili su dvosmernu strategiju koja u prvom redu jača vojne kapacitete Ukrajine, a zatim, kad se krajem ove godine, okonča sezona borbi, sledilo bi dovođenje Moskve i Kijeva sa bojnog polja za pregovarački sto.

Nisu samo načelni razlozi doveli do intenzivnijeg razmatranja diplomatskog okončanja sukoba do kraja jeseni ove godine. Grupa bivših visokih američkih zvaničnika nacionalne bezbednosti održala je tajne razgovore sa istaknutim Rusima za koje se veruje da su bliski Kremlju – i, u najmanje jednom slučaju, sa najvišim diplomatom Rusije, Sergejom Lavrovim – s ciljem postavljanja temelja za potencijalne pregovore o okončanju rata u Ukrajini, otkrila je pre tri dana američka TV NBC njuz.

Lavrov se sa američkim predstavnicima sastao tokom aprila na nekoliko sati u Njujorku, gde je predsedavao Savetom bezbednosti. Sa njim su razgovarali predstavnici vodeće američke neformalne spoljnopolitičke organizacije, njujorškog Saveta za spoljne odnose.

To su bili predsednik i nekadašnji diplomata Ričard Has, ekspert za Evropu Čarls Kapčan i stručnjak za Rusiju i direktor firme Henrija Kisindžera, Tomas Grejem.

DIPLOMATIJA NA DVA KOLOSEKA: Pregovori dolaze usred sve većeg broja znakova da SAD i njihovi saveznici žele da vide kako se Moskva i Kijev krecću ka mirovnim pregovorima na jesen, nakon završetka tekuće kontraofanzive Ukrajine.

Na dnevnom redu aprilskog sastanka bila su neka od najtežih pitanja u ratu u Ukrajini, poput sudbine teritorije pod ruskom kontrolom koju Ukrajina možda nikad neće moći da oslobodi, i potraga za neuhvatljivim diplomatskim izlazom koji bi mogao biti prihvatljiv na obe strane.

Među ciljevima je, kako su rekli, da se kanali komunikacije sa Rusijom održe otvorenim gde je to moguće i da se oseti gde bi moglo biti prostora za buduće pregovore, kompromise i diplomatiju oko okončanja rata.

Razgovori su se obavljali uz znanje Bajdenove administracije, ali ne po njenom uputstvu, a bivši zvaničnici uključeni u sastanak s Lavrovim su nakon toga informisali Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće o tome šta se dogodilo.

Na američkoj strani razgovori su uključili neke bivše zvaničnike Pentagona, poput Meri Bet Long, bivšu pomoćnicu američkog sekretara za odbranu sa velikim iskustvom u pitanjima NATO.

Osim Lavrova, sa ruske strane, u diskusiju su učestvovali eksperti, direktori velikih istraživačkih centara ili istraživačkih instituta u sferi ruske spoljne politike za koje se smatra da njihovo mišljenje želi da čuje i ruski predsednik Vladimir Putin, ili da su u redovnom kontaktu s onima koji vladaju situacijom u zemlji i na ratištu u Ukrajini.

Može se pretpostaviti sa velikom izvesnošću da je to krug ličnosti okupljen oko ruskog Saveta za spoljnu politiku koji vode bivši minister Igor Ivanov, Andrej Kortunov, Fjodor Lukjanov, Aleksej Gromiko, Aleksandar Dinjkin, Sergej Rogov i drugi. To su, inače, stari poznanici, okupljeni oko foruma Primakovljevi dani i Valdaj koji su sve do sukoba u Ukrajini bili platforme za redovnu razmenu mišljenja između Rusije i zapada.

Na početku ukrajinske operacije, oni su poptisali zajednički poziv za njeno što brže okončanje, zbog čega je Putin pod hitno neke od njih uklonio iz Naučnog saveta ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Posle godinu i po dana ratovanja, pokazuje se da je došlo vreme za razmatranje njihovih ideja i da je uloga ovih ličnosti u tome nezaobilazna.

Diskusije ovog tipa u diplomatskom jeziku poznate kao „diplomatija na dva koloseka“, kao oblik nezvaničnog angažmana koji uključuje privatne građane koji trenutno nisu u vladi – ili u slučaju sastanka Lavrova, kolosek 1,5, što znači da su aktuelni zvaničnici uključeni bar na jednoj strani razgovora.

Ovi razgovori se vode pošto su formalni diplomatski kontakti na visokom nivou između vlada SAD i Rusije povodom Ukrajine sasvim izostali. Diplomatija „na dva koloseka“, bila je omiljeni metod nekadašnjeg državnog sekretara Henrija Kisindžera, koji je u maju proslavio svoj 100. rođendan.

Pošto je on od početka rata uključen svojim predlozima za njegovo diplomatsko rešenje, može da se pretpostavi da je ovaj „skriveni dijalog“ njegova ideja, jer su ličnosti sa obe strane, njegovi bliski prijatelji i ljudi u koje on ima poverenja, a neki su njegovi učenici.

POTREBNA NOVA STRATEGIJA: Otprilike u isto vreme kad su se održavali susreti, Ričard Has i Čarls Kapčan napisali su poduži članak u časopisu Foreign Affairs, koji objavljuje Savet za spoljne poslove, izlažući ono što su opisali kao „plan za prelazak sa bojnog polja na pregovarački sto“.

I te ideje imaju dosta zajedničkog sa Kisindžerovim, samo što su one sada razvijenije i koherentnije. U tekstu pod naslovom Zapadu je potrebna nova strategija u Ukrajini, Has i Kupčan su predvideli da će nakon ukrajinske kontraofanzive verovatno doći do zastoja i preporučili da SAD počnu da postavljaju osnovu za predlaganje prekida vatre u kojem će i Rusija i Ukrajina da povuku snage sa prve linije fronta, „stvarajući efektivno demilitarizovanu zonu“.

„Neutralna organizacija – ili UN ili OEBS – poslala bi posmatrače da nadgledaju i sprovode prekid vatre i povlačenje“, napisali su bivši američki zvaničnici. „Pod pretpostavkom da se primirje zadrži, trebalo bi da uslede mirovni pregovori“, predlažu oni.

Kako troškovi rata rastu i izgledi za vojni zastoj se naziru, vredi tražiti trajno primirje, koje bi moglo sprečiti ponovni sukob i, što je još bolje, postaviti scenu za trajni mir. „Više od istog nema smisla. Čak i iz perspektive Ukrajine, ne bi bilo mudro nastaviti uporno da se bori za punu vojnu pobedu koja bi se mogla pokazati Pirovom. Ukrajinske snage već broje više od 100.000 žrtava i izgubile su mnoge od svojih najboljih trupa.

Ukrajinska ekonomija se smanjila za oko 30 odsto, stopa siromaštva raste, a Rusija nastavlja da bombarduje kritičnu infrastrukturu zemlje. Oko osam miliona Ukrajinaca je napustilo zemlju, a milioni su interno raseljeni. Ukrajina ne bi trebalo da rizikuje da se uništi u potrazi za ciljevima koji su verovatno van domašaja“, naveli su Has i Kapčan.

Realnost je da nastavak velike podrške Kijevu nosi šire strateške rizike. Rat narušava vojnu spremnost Zapada i iscrpljuje njegove zalihe oružja; odbrambena industrijska baza ne može da prati potrošnju opreme i municije u Ukrajini.

Na kraju ove sezone borbi, Sjedinjene Države i Evropa imaće dobar razlog da napuste svoju politiku podrške Ukrajini „koliko god bude potrebno“, kako je rekao predsednik SAD Džo Bajden, zaključuju autori teksta. Sudbina ovog dijaloga nije poznata, niti se bilo koja strana o njemu zvanično izjasnila. Ali, ako ima šansi da ovakav predlog okonča rat, svi argumenti su na stolu da se na jesen uspostavi bar primirje.