Amerika pod kupolom

Izložba je obuhvatala mape grafika američkih i britanskih pop art umetnika i bila je organizovana pod pokroviteljstvom Američke ambasade kao putujuća izložba.

Međunarodna saradnja

Slobodan Nakarada, v. d. direktora MSUB, kaže za Danas da je međunarodna saradnja muzejskih institucija jedan od temelja njihovog opstanka.

– Zahvaljujući dobro planiranim saradnjama koje je Muzej imao odmah po osnivanju, ne samo da smo bili u toku sa svetskim umetničkim zbivanjima, već smo bili u mogućnosti da formiramo kolekciju. Zbirka inostrane grafike i crteža nastala je najviše zahvaljujući ovakvim razmenama programa. Formirana je već 1966, a veliki deo radova ušao je u zbirku baš posredstvom otkupa sa izložbi koje su organizovane u Muzeju ili u drugim galerijama i prostorima u Beogradu i Jugoslaviji. Sada možemo da se pohvalimo da u kolekciji imamo dela Endija Vorhola, Roberta Raušenberga, Frenka Stele, DŽejmsa Rozenkvista i drugih priznatih umetnika – ističe Slobodan Nakarada.

Prva izložba američke umetnosti u MSUB – Pop art obuhvatala je mape grafika američkih i britanskih pop art umetnika – kaže Senka Ristivojević, istoričarka umetnosti i PR MSUB.

– Prema pisanju tadašnje štampe, to je bila prva prilika da se u Beogradu i Jugoslaviji uživo vide primeri pop arta, kao značajne tendencije tadašnje likovne umetnosti. Sve mape su izrađene po porudžbini tek oformljene kompanije Philip Morris International, a ujedno je to bio i debitantski nastup duvanske kompanije kao pokrovitelja savremene umetnosti – kaže sagovornica Danasa.

Na izložbi je učestvovalo 11 umetnika, koji su izradili po tri otiska umnoženih u 200 primeraka, a među odabranim autorima bili su DŽim Dajn, Alen DŽouns, Roj Lihtenštajn, Endi Vorhol, DŽejms Rozenkvist, Tom Veselman i drugi.

– Cilj izložbe bio je da pokaže pop art kao fenomen i umetnički izraz razvijene tehničke civilizacije 20. veka – objašnjava Senka, dodajući da se saradnja na polju kulture i umetnosti između Amerike i Jugoslavije nastavila veoma živim i dinamičnim tempom.

– Samo u prvih 10 godina od svog osnivanja Muzej je organizovao četiri značajne izložbe američke umetnosti.

Napuštanje tradicije

Godine 1968. je održana izložba Engleska i američka savremena grafika, a 1969, u saradnji sa Smitsonovim institutom u Vašingtonu, priređena je dotad najveća američka izložba u MSUB pod naslovom Novi pravac: Figura 1963-1968 (Slikarstvo i skulptura u SAD). Usledila je samostalna izložba DŽaspera DŽonsa, jednog od vodećih predstavnika američkog neodadaizma i preteče pop arta, zatim izložba Reč i slika, 1971. godine, na kojoj je viđen izbor dela iz zbirke plakata njujorškog Muzeja moderne umetnosti, a 1972. beogradska publika se upoznala sa Savremenom američkom grafikom. Naredne godine u Muzeju je organizovana izložba 50 + 20 grafika Metropoliten muzeja u NJujorku.

– Ova izložba organizovana je u saradnji sa Informativnim centrom Američke ambasade u Beogradu i jednim delom je bila zamišljena kao retrospektiva slikara, grafičara i veoma uticajnog teoretičara umetnosti Jozefa Albersa, dok je drugi deo obuhvatao ostvarenja četvoro savremenih umetnika, poznatih predstavnika apstraktnog ekspresionizma, lirske apstrakcije, pop arta i op arta. To su DŽejms Rozenkvist, DŽasper DŽons, Helen Frankentaler i Robert Madelvora – priča Senka Ristivojević.

Ona kaže da je naredna izložba Građevinarstvo XX veka iz 1973. jedna od prvih preko koje je Muzej želeo da napusti tradicionalni način prezentacije kulture i da se otvori ka novim kategorijama stvaralaštva, to jest da započne organizovanje izložbi dizajna, filma i fotografije.

– U saradnji sa Muzejom moderne umetnosti u NJujorku izložena su dela čuvenih svetskih graditelja XX veka – Mis van der Roe, Luiđi Nervi, Oto Fraj, Bakminster Fuler… 124 fotografija sa detaljnim planovima konstrukcija nekih od najvećih podviga XX veka, poput mosta Teodor Hojs na reci Rajni kod Diselforfa, projekat Garibaldijevog mosta u Rimu, most Severin na Rajni u Kelnu, stadion Marakana u Rio de Ženeiru u Brazilu, izložbena i kongresna dvorana u Čikagu i mnogi drugi – objašnjava sagovornica Danasa.

Jedna od najzapaženijih međunarodnih izložbi u MSUB – Dvesta godina američkog slikarstva organizovana je 1976, povodom proslave 200 godina nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država. Izložba je kroz 60 slika prikazivala put američkog slikarstva, od skromnih početaka do autonomije i potpune međunarodne dominacije. Izložba je bila namenjena evropskoj publici, a pored Beograda održana je u Bonu, Rimu i Varšavi.

America Now

Posebno značajna i čak iz ove perspektive veoma atraktivna izložba bila je America Now. Američka kultura: pogled na sedamdesete godine, koja je održana 1979, i to pod geodezijskom kupolom u parku MSUB.

– Kupola/paviljon u kojem je bila postavljena izložba je bila široka 36 metara, visoka 14,5 metara i počivala je na 36 stubaca. Kupolu je projektovao Ričard Bakminster Fuler, američki arhitekta, dizajner, filozof, pronalazač i pisac, a u nju su posetioci ulazili sa drugog nivoa gde je bila postavljena selekcija slika – ukazuje Senka Ristivojević. Ona kaže da su postojali različiti segmenti izložbe kao što su: Arhitektura za umetnost, u sklopu kojeg su predstavljeni projekti za muzeje, pozorišta, opere, koncertne sale i slično; Popularna scena bio je prostor za uličnu umetnost, grafite, murale… Zatim su tu bili i odeljci u kojima je reprodukovana muzika sedamdesetih, pop, klasična, džez, kantri… Posebni delovi izložbe bili su posvećeni teatru, operi, filmu. U bioskopskoj sali pod kupolom prikazivani su odlomci iz igranih filmova i neki filmovi iz produkcije Dizni. Autorka izložbe bila je Marša Taker, direktorka Novog muzeja u NJujorku, a izložbu je otvorila DŽoun Mondejl, supruga potpredsednika SAD Voltera Mondejla – kaže Senka.

Prema njenim rečima, ova izložba je privukla pažnju i medija i šire javnosti, tako da je postavku videlo ukupno 32.700 posetilaca za mesec dana.

– U Beogradu je američka umetnost sedamdesetih imala premijeru, da bi zatim krenula na put po Evropi, najpre u Zagreb, pa u Budimpeštu, Bukurešt i dalje. Izložba je imala za cilj da prikaže uvide u trenutna zbivanja na američkoj umetničkoj sceni sedamdesetih godina kroz veoma raznoliku selekciju radova koji se nisu mogli međusobno povezati sem vremena i prostora na kojem su nastali. Na taj način prikazano je stvaralaštvo decenije – nazivane i me decade (ja decenija), što referira na traganja i istraživanja pojedinaca za sopstvenim individualnim izrazom, bez tereta organizovanog umetničkog pokreta. U okviru izložbe predstavljene su i izvođačke umetnosti – balet, opera, muzika, film – zaključuje Senka Ristivojević.

Osamdesetih godina pažnja je bila na američkoj fotografiji. U Muzeju su priređene samostalne izložbe Pola Strenda 1982. i Roberta Mapletorpa 1987. Izložba savremene američke fotografije pod nazivom Objekat-iluzija-realnost iz 1981. organizovana je u saradnji sa Američkim informativnim centrom i na taj način domaća publika je ponovo mogla da se upozna sa najsavremenijim tokovima umetnosti fotografije šezdesetih i sedamdesetih godina u Americi.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD