Amerika traži podršku EU za pritisak na Iran

„Kaznene mere“ koje je objavio državni sekretar SAD Majk Pompeo pokazuju, kako je kazao Zarif, da je Amerika zatvorenik svojih neuspelih politika i da će snositi posledice.

Iranski predsednik Hasan Ruhani osudio je Pompea dovodeći u pitanje njegov kredibilitet kao bivšeg šefa CIA da donosi odluke u vezi sa Iranom i svetom uopšte. Potez Vašingtona kritikovala je i šefica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini. Kako je kazala, Pompeo nije uspeo da dokaže kako bi istupanje iz nuklearnog sporazuma 2015. učinilo Bliski istok bezbednijim. Zato što sporazum nema alternative, navela je Mogerinijeva, ukazujući da će se EU držati sporazuma ukoliko se i Iran bude pridržavao svojih obaveza.

Uprkos zvaničnoj poziciji EU, neke od najvećih firmi Unije koje posluju sa Iranom sada moraju da biraju između investiranja tamo ili trgovine sa SAD. Sankcije koje su ukinute 2015. nakon potpisivanja sporazuma biće vraćene zajedno sa novim dodatnim merama što za Iran predstavlja neviđeni finansijski pritisak, s obzirom na to da stare sankcije predviđaju zabranu gotovo sve trgovine sa Iranom. Kako je kazao Pompeo, Iranu Amerikanci nude uslove za novi sporazum koji uključuju povlačenje iranskih snaga iz Sirije, te okončanje podrške pobunjenicima u Jemenu.

Iran je jedan od vodećih svetskih proizvođača nafte, a profit od izvoza nafte i gasa svake godine broji više milijardi dolara. I proizvodnja nafte i njen BDP u znatnoj meri su, međutim, u padu zahvaljujući međunarodnim sankcijama.

Sankcije Iranu neće biti vraćene odmah, već u periodu između tri i šest meseci. Zarif je kazao da SAD pribegavaju svojim starim navikama dok njegova zemlja radi sa drugim partnerima na nuklearnom sporazumu u cilju pronalaženja rešenja.

Postepeni pritisak sankcijama je „plan B“ za Ameriku kako bi prisilila vladu u Teheranu na novi diplomatski dogovor. Iran bi trebalo da prihvati šira ograničenja ne samo na nuklearne aktivnosti, već i na raketni program i aktivnosti u regionu. To je teško i nerealno očekivati, navodi Bi-Bi-Si. Sporazum iz kojeg je Tramp rešio da istupi ipak ima i dalje podršku evropskih saveznika, a vrlo verovatno je da Rusija, Kina i Indija neće posustati pod pritiskom.

Neki kritičari Trampove odluke govore da je zapravo reč o „dimnoj bombi“ čiji je pravi cilj smena vlasti u Teheranu. Iran ima jak uticaj širom Bliskog istoka gde velike zajednice pripadaju šiitskim muslimanima od Iraka do Libana. Podrška libanskom Hezbolahu posebno pogađa Izrael, dok Saudijska Arabija, drugi ljuti neprijatelj Irana, okrivljuje Teheran da snabdeva pobunjenike u Jemenu. U sirijskom građanskom ratu, Iran je jedan od nekolicine spoljnih saveznika Bašara al Asada i ima hiljade boraca i vojnih savetnika u Siriji.

Odluka Trampa da istupi iz nuklearnog sporazuma sa Iranom naišla je na hvale, čini se, jedino Izraela dok je kritikuju preostale potpisnice sporazuma – Francuska, Nemačka, Britanija, Kina i Rusija. Pompeo je istakao da očekuje podršku svojih saveznika u Evropi, ali je zatražio i podršku Australije, Bahreina, Egipta, Indije, Japana, Jordana, Kuvajta, Omana, Katara, Saudijske Arabije, Južne Koreje i Ujedinjenih Arapskih Emirata.