Amerika više nego udvostručila carine 1Foto: EPA-EFE/ ROMAN PILIPEY

Sjedinjene Države su više nego udvostručile carine na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara, što ukazuje na žestoku eskalaciju trgovinskog rata između SAD i Kine.

Carine na ovu kinesku robu su povećane sa deset na 25 odsto, a Kina najavljuje kontramere.

Peking je saopštio da „duboko žali“ zbog ovakve inicijative SAD, te će morati da preduzme „neophodne kontramere“. Visoki zvaničnici dve zemlje inače pokušavaju da spasu trgovinski sporazum u Vašingtonu. Tek nedavno su se SAD i Kina približile okončanju višemesečnih trgovinskih tenzija ili su bar takav utisak odavale, piše Bi-Bi-Si.

Ministarstvo trgovine Kine je na svom sajtu potvrdilo najnovije povećanje carina SAD. „Ima nade da će SAD i Kina raditi na rešavanju postojećih problema saradnjom i konsultacijama“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Kineska tržišta akcija su juče zabeležila rast, pri čemu je indeks Hang Seng povećan za manje od jedan odsto, a Šangai Kompozite za više od tri odsto. Međutim, ranije ove nedelje tržišta akcija su beležila pad pošto je američki predsednik Donald Tramp u nedelju najavio povećanje carina. SAD su prošle godine uvele carine od deset odsto na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara, uključujući ribu, odeću, obuću i tašne. Carine je trebalo da dodatno budu povećane početkom godine, ali je to odloženo, zahvaljujući ostvarenom napretku u pregovorima.

Trgovinski rat SAD i Kine se odrazio u poslednjih godinu dana na globalnu ekonomiju i rezultirao neizvesnom situacijom za kompanije i potrošače. Prema pisanju Bi-Bi-Sija, koji se pozvao na analitičare, iako je Tramp marginalizovao uticaj carina na američku ekonomiju, povećanje će se najverovatnije odraziti na pojedine američke kompanije i potrošače koji će možda plaćati troškove.

Debora Elms, izvršna direktorka u Azijskom trgovinskom centru, ocenjuje za britansku agenciju da će to biti „veliki šok za ekonomiju.“ „To su sve američke kompanije koje se odjednom suočavaju s povećanjem troškova od 25 odsto, a onda ne smete da zaboravite i da će se Kinezi osvetiti“, ukazuje Elms.

Iz Američke privredne komore u Kini poručuju: „Iako smo razočarani zato što su zalozi povećani, ipak podržavamo aktuelne napore obe strane da postignu snažan, primenljiv sporazum kojim se rešavaju suštinska, strukturalna pitanja s kojima se naši članovi dugo suočavaju u Kini.“ Francuski ministar finansija Bruno le Mer je upozorio da eskalacija u trgovinskim tenzijama ugrožava radna mesta širom Evrope. „Nema veće pretnje po svetski rast“, rekao je Le Mer.

Bi-Bi-Si, međutim, ocenjuje da će se trgovinske tenzije direktno odraziti na SAD i Kinu. Kako se navodi, sprovedeno je ekonomsko istraživanje koje ukazuje da američke carine pogađaju potrošače, a ne kineske izvoznike, kako tvrdi Tramp. Svako slabljenje potražnje među kineskim i američkim potrošačima i kompanija će se najverovatnije odraziti na njihove snabdevače, ukazuje dopisnik Bi-Bi-Sija Endrju Voker. „Tako na primer, Kina je glavno tržište izvoznika iz domena metalurgije i energetike, kao i snabdevača industrijskom mašinerijom, kao što je Nemačka. SAD su ključni kupac potrošačke robe. Ta dva tržišta neće presušiti, ali mogu da budu malo slabija kao rezultat ekonomskog udarca zbog carina“, naveo je Voker.

Uprkos ovonedeljnoj eskalaciji tenzija, pregovori su održani u četvrtak između kineskog vicepremijera Liju Hea, trgovinskog zastupnika SAD Roberta Lajtizera i ministra finansija SAD Stivena Mnukina. Iako je nedavno bilo optimističnih prognoza kada je reč o napretku u trgovinskim pregovorima, i dalje ima nerešenih pitanja, kao što je zaštita intelektualne imovine, koliko brzo umanjivati carine i kako primeniti sporazum.

Analitičari naglašavaju da Kinezi i dalje žele da pregovaraju jer shvataju koliko je važno okončati trgovinski rat. „Trgovinski rat će biti loš za Kinu, i za realnu ekonomiju i za finansijska tržišta. Takođe će biti loš za svetsku ekonomiju“, rekao je Geri Hufbauer sa Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson, naglašavajući da je „bolje da Kina igra ulogu državnika pomirenja nego ljutog osvetnika“.

Kina je često meta Trampa, pošto predsednik SAD često kritikuje trgovinsku neravnotežu između dve zemlje i pravila Kine o intelektualnoj svojini, za koje kaže da sputavaju američke kompanije. Pojedini u Kini trgovinski rat vide kao pokušaj SAD da osujete njen uspon, a vlasti zapadnih zemalja su sve zabrinutije zbog sve većeg uticaja Kine u svetu.

Obe zemlje su jedna drugoj uvele carine na robu u vrednosti od više milijardi dolara. Situacija bi mogla dodatno da se pogorša jer je Tramp takođe upozorio da bi mogao „ubrzo“ da uvede carine od 25 odsto na kinesku robu u vrednosti od 325 milijardi dolara.

Razlog za najnovije sankcije SAD nije za sada poznat, ali je Tramp uoči razgovora u četvrtak rekao da Kina „krši sporazum“ i da će za to platiti. Međunarodni monetarni fond je saopštio da trgovinske tenzije predstavljaju „opasnost po globalnu ekonomiju“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari