Amerika želi izlaz iz epidemije

Oko 30 miliona je izgubilo posao, a mnogima preti opasnost da izgube i svoje domove. Milioni studenata i učenika ne mogu da prisustvuju nastavi, a mnogi koji to žele rizikuju da budu poslati u karantin. Ono što Amerika sada želi je izlaz.

A posle šest meseci najgore krize javnog zdravlja u poslednjih sto godina, zdravstveni eksperti širom zemlje smatraju da su SAD savršeno sposobne da to i postignu, ukoliko prihvate realnost i ostvare svoje potencijale za osmišljavanje rešenja.

– Kao prvo, moramo da se saberemo i posvetimo se onome što je očigledno neophodno: socijalno distanciranje i nošenje maski, zatvaranje visoko rizičnih mesta kao što su crkve, barovi i kockarnice, ograničavanje okupljanja, pojačano praćenje kontakata zaraženih. Ako to učinimo, SAD bi od sadašnjih 40.000 novih infekcija svakog dana došle do broja novih slučajeva koji bi mogao da se izbroji prstima na rukama i nogama, kaže za „National Geographic“ Endi Slevit, jedan od vodećih zdravstvenih stručnjaka, koji je rukovodio projektom Medicare bivšeg predsednika Baraka Obame.

– Uz dobro usklađene napore, to bismo postigli za samo šest nedelja, smatra Slevit.

Ali s obzirom na to da je broj novozaraženih stalno veliki, mnogi stručnjaci ističu da je jedini odgovor na rešavanje tog problema leži u inovacijama – naročito u jeftinijim, bržim testovima koje bi milioni ljudi mogli sami da sprovode kod kuće svaki dan. Iako takvi testovi već postoje, problem je što je za njihovu upotrebu neophodno odobrenje vlade i infrastruktura za masovnu proizvodnju, kao i to da bude omogućeno da ih ljudi sami sprovode. Tako su, na primer, Abot laboratorije objavile da planiraju da proizvode 50 miliona brzih testova mesečno od oktobra. Kompanija navodi da će test koštati pet dolara i da će biti potrebno samo 15 minuta da se dobiju rezultati. Ali, nevolja sa ovim testovima je što je za njih potrebno uzeti bris iz nosa koji mogu da naprave samo profesionalni zdravstveni radnici, poput medicinskih sestara ili farmaceuta.

Dodatni problem u SAD predstavlja to što politički lideri često daju protivrečne smernice, pa je tako prošle nedelje Centar za kontrolu i prevenciju zaraze pod pritiskom Bele kuće izdao novi savet: da ljudi koji misle da su bili izloženi virusu korona ali nemaju nikakve simptome ne treba da se testiraju. To je izazvalo neodobravanje i protivljenje među zdravstvenim stručnjacima.

– Trebalo bi da radimo više testova, a ne manje, kaže Dženet Bejsmen, savetnica dekana u Školi za javno zdravlje na Univerzitetu u Vašingtonu. Njen kolega, zamenik dekana Džared Biten se takođe slaže.

– To nema nikakvog smisla. Apsolutno je neophodno da se sve osobe koje su bile izložene testiraju zato da bi se, ukoliko su inficirane, sprečilo dalje širenje zaraze. Treba nam više testiranja, a ne manje, i tačka, naglašava Biten.

Dok su političari u zemlji podeljeni, zdravstveni zvaničnici ostaju pri zajedničkom stavu da Amerikanci za sada moraju prihvatiti tešku istinu i suočiti se sa njom – da je neophodno da svi usvoje nove obrasce ponašanja ukoliko žele da kovid 19 prestane da odnosi žrtve.

Virus će nastaviti da remeti normalan život sve dok vakcina ne bude proizvedena i distribuirana u velikim količinama, ili dok se eventualno ne postigne potpuno drugačiji način testiranja.

To bi moglo da potraje mesecima, ili celu godinu, a možda i duže, upozoravaju naučnici.

„Sve dok imate bilo kog člana društva, bilo koju demografsku grupu koja ne pokušava ozbiljno da stane na put tome i da se epidemija okonča, ona će nastaviti da tinja, i tinja, i tinja“, zaključuje Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti.