Amerikacima najviše Nobela, Francuzi najbolji pisci

Amerikanci imaju čak 353 priznanja, ne računajući ovu godinu. Na drugom mestu u ukupnom broju Nobelovih priznanja su stanovnici Velike Britanije sa 125, a za njima kaskaju Nemci, koji su ukupno 105 puta odneli Nobela. Francuzi imaju 61 priznanje. Statistika najprestižnije naučne svetske nagrade ostaje tokom godina mahom u rukama ovih zemalja. Jedino gde se druge zemlje češće “ubacuju” jesu nagrade za mir i za književnost.

Hemija, medicina i fiziologija, fizika, ekonomija, pa i mir – polja su potpune dominacije Amerikanaca. Ova nacija, barem sudeći po odlukama Nobelovog žirija, jedino lošije piše od Francuza, Nemaca i Engleza, jer sve tri države imaju više dobitnika prestižne nagrade od Amerikanaca. Francuski pisci su Nobela doneli kući 17 puta.

Statistika najpoznatije svetske naučne nagrade broji i dve nacije koje imaju najviše dobitnika po glavi stanovnika. To su upravo dve skandinavske zemlje, koje su i domaćini Nobela – Norveška i Švedska.

Šta još niste znali o dobitnicima

Tipičan dobitnik Nobelove nagrade je Amerikanac, muškarac, rođen 21. maja ili 28. februara i ima oko 59 godina.

Čak 31 zemlja je dobila samo jednu nagradu. Mnoge od njih su zemlje u razvoju, poput Bangladeša, Brazila i Kenije.

Rodna podela među Nobelovcima je zapanjujuća – svega pet odsto žena je nagrađeno. Do 2012, Nobelovu su nagradu ukupno dobile 44 žene, ali samo 16 puta u jednoj od tri naučne discipline.

Među pet naučnika koji su nagrađivani više puta najpoznatija je Marija Kiri, dok je američki hemičar Lajnus Poling 1954. dobio najpre Nobelovu nagradu za hemiju, a 1962. i za mir, kao veliki protivnik nuklearnih proba. Amerikanac Džon Bardin je dva puta odlikovan u oblasti fizike, jednom za pronalazak tranzistora, a drugi put za teoriju o superprovodljivosti.  Britanski biohemičar Frederik Sanger je dva puta dobio Nobelovu nagradu za hemiju.

Odbili nagradu

Dobitnici Nobela za mir vijetnamski političar Le Duk To i za književnost francuski pisac Žan-Pol Sartr odbili su da prime nagradu. Sartr je odbijao javno odavanje počasti, a Le Duk To nagradu nije hteo da primi zbog situacije u Vijetnamu. Nemačkim naučnicima u doba Hitlerove vladavine bilo je zabranjeno da prihvate nagradu. Diplomu i orden primili su tek posle rata, ali novac, koji danas iznosi 1,2 miliona dolara, više ih nije čekao.

Najmlađi laureat bio je fizičar Lorens Brag sa 25 godina, a najstariji, dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Leonid Hurvic i Lojd Šepli imali su 90, odnosno 89 godina.

Samo živi se nagrađuju

Iako postoji pravilo da samo živi ljudi smeju da budu predloženi za Nobela, dvoje je odlikovano posthumno, jer su preminuli nakon što su kandidovani. To je dobitnik nagrade za mir 1961. godine Dag Hamarskjeld i Erik Aksel Karlfelt 1931. godine, koji je dobio priznanje za književnost. Iako je kasnije ukinuta mogućnost da se Nobel dodeli posthumno, 2011. je Nobelova nagrada ipak dodeljena jednom pokojniku. Kad je Odbor odlučio da bi Nobelovu nagradu za medicinu trebalo da dobije Ralf Stajman, nije znao da je dobitnik umro tri dana ranije. U slučaju je napravljen izuzetak, pa su Stajmanovi naslednici ipak primili nagradu.