Amerikanci pozivaju na hitnu akciju povodom globalnog zagrevanja

Više od četvrtine ispitanih Amerikanaca smatra da su klimatske promene „kriza“ dok njih 36 odsto definiše ovu problematiku kao „ozbiljan problem“. Dva od 10 ispitanika kažu da su klimatske promene minoran problem dok 16 odsto smatra da to nije zabrinjavajuće.

Više od polovine ispitanih smatraju da se sa problemom klimatskim promena treba odmah suočiti dok za manju grupu ankteriranih rešenje ovog problema može da sačeka nekoliko godina. Samo 18 odsto odbacuju potrebu za delovanjem.

„Amerikanci su konačno počeli da se bude pred pretnjom koju klimatske promene predstavljaju za naše društvo“, smatra Margaret Klejn Salamon, klinički psiholog i osnivač Klimatskog mobilizacionog projekta. „Ovo je ogroman napredak za naš pokret a za to su prvenstveno zaslužni mladi ljudi“.

Iako je za gotovo većinu onih koji su učestvovali u istraživanju prihvatljiva činjenica da se klima menja izgleda da postoji trajna konfuzija oko toga šta je razlog tome.

Postoji konsenzus među klimatskom naučnom zajednicom da se svet zagreva pre svega zahvaljujući ljudskim aktivnostima kao što su sagorevanje fosilnih goriva za proizvodnju i transport električne energije, kao i seča šuma. Međutim, samo 44 odsto anketiranih reklo je da ljudska aktivnost najviše doprinosi klimatskim promenama. Više od četvrtine smatra da je ljudski faktor mali ili nepostojeći.

Postoji čak i potpuna podela kada je reč o tome šta je po mišljenju klimatskih naučnika uzrok promene klime. Prema istraživanju CBS-a, 52 odsto Amerikanaca kaže da su „naučnici saglasni da je ljudski faktor glavni uzrok“ klimatske krize, a 48 odsto tvrdi da postoji neslaganje među stručnjacima.

„Ovo je vitalno važan nesporazum – ako verujete da je globalno zagrevanje samo prirodan ciklus, malo je verovatno da ćete podržati politike namenjene smanjenju zagađenja ugljen dioksidom“, smata Entoni Lejserovic, direktor programa za klimatske promene na Jejlu, grupa koja je utvrdila slične dokaze kroz sosptvene ankete i analize. „Rezultati takođe potvrđuju dugoročni problem, a to je da mnogi Amerikanci veruju da i sami naučnici nisu sigurni da li je čovek uzrok globalnog zagrevanja“.

Naše i tuđe istraživanje, navodi Lejserovic, više puta je otkrilo da se radi o kritičnom nesporazumu, koji decenijama promoviše industrija fosilnih goriva, kako bi sejali sumnju, povećali nesigurnost u javnost i tako držali ljude zaglavljene u status kvo, u nekoj vrsti raspoloženja – „čekaj pa ćemo da vidimo“.

Slično prethodnim anketama, istraživanje CBS-a pronalazi oštre ideološke razlike u stavovima prema klimatskoj krizi. Dok gotovo sedam od 10 demokratskih glasača razume da ljudi značajno utiču na klimu i 80 odsto želi hitnu akciju, samo 20 odsto republikanaca smatra da su ljudi glavni razlog i jedva četvrtina želi brzu akciju.

Gotovo tri četvrtine demokrata uvereni su da se gotovo svi stručnjaci slažu da ljudi pokreću klimatske promene, a samo 29 odsto republikanaca zagovara taj stav. Ključna varijabla je i starost ispitanika – dok 70 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina smatra da su klimatske promene ozbiljan problem ili kriza, samo 58 odsto anketiranih od 65 godina se slaže sa tim. Mlađi ljudi mnogo više veruju da je lična odgovornost ključna u rešavanju klimatske krize i veruju da je važan prelazak na 100 odsto obnovljive izvore energije. Mladi ljudi podstaknuti su onim što uče u školama o klimi, kao i raširenim globalnim delovanjem švedske tinejdžerke Grete Tunberg, koja je započela talas školskih šetnji kao vid protesta i zahteva za hitnom akcijom. Tunberg je nedavno stigla u SAD na jahti na solarni pogon, povodom velikog samita UN o klimi u Njujorku, 23. septembra.

Ova generacijska podela čak smanjuje partijsku pripadnost – tako dve trećine republikanskih birača starosti ispod 45 godina smatraju da je njihova dužnost da se posvete klimatskoj krizi, dok 38 odsto republikanaca straijih od 45 osećaju isto, pokazuje istraživanje CBS-a. „Mlađi republikanci su uvereniji da su klimatske promene kriza i podržavaju akciju za razliku od starijih republikanaca – što ima velike implikacije na budućnost partije“, uveren je Lajserovic.

Oko tri četvrtine svih ispitanika kažu da shvataju da su klimatske promene dovele do otapanja leda na Arktiku, porasta nivoa mora i da su uzročnik izuzetno vrelih letnjih talasa. Dalje, dve trećine prihvata da će i uragani biti jači kao posledica globalnog zagrevanja. Uragan Dorian, koji je nedavno razorio delove Bahama, doveo je do toga da se 38 odsto Amerikanaca izjasnilo vrlo zabrinutim za klimatsku krizu, dok 56 odsto nije dalo odgovor.

Bez obzira na zabrinutost zbog klimatskih promena, među Amerikancima postoji sumnja u to koliko ljudi mogu da urade u vezi s tim. Samo 19 odsto ispitanika kazalo je da ljudi mogu zaustaviti porast temperature i povezane uticaje, pri čemu skoro polovina smatra da je moguće usporavanje, ali ne i zaustavljanje klimatskih promena, a 23 odsto odbija da veruje da ljudi uopšte mogu učiniti bilo šta.