Amerikanci biraju Kongres i trećinu Senata

Građani Sjedinjenih Američkih Država s pravom glasa počeli su da glasaju na kongresnim izborima koji se smatraju svojevrsnim referendumom o američkom predsedniku Donaldu Trampu, prenose svetske agencije.

Birališta su prvo otvorena u državama Mejn, Nju Hempšir , Nju Džersi, Njujork i Vrdžinija na američkoj istočnoj obali.

Amerikanci biraju zastupnike u Kongresu i u gotovo svim parlamentima saveznih država i guvernere 36 od 50 američkih saveznih država.

Poslednje ankete i analize ukazuju na to da će demokrate preuzeti kontrolu nad Zastupničkim domom, ali šanse da preuzmu i Senat, međutim, ne idu u prilog.

Prema Glasu Amerike, entuzijazam birača je mnogo veći nego na prethodnim izborima, jer je ranije glasalo gotovo 35,5 miliona Amerikanaca, što je 67,8 posto više nego 2014. godine, kada se takođe odlučivalo o većini u Kongresu.

Izbori se održavaju dve godine nakon predsedničkih, na polovini Trampovog mandata (odakle dolazi i naziv „midterm“) i smatraju se svojevrsnim referendumom o stanaru Bele kuće.

Istorijski, predsednikova stranka na sredini njegovog mandata retko izbegne protestno glasanje i poraz.

Koga se bira?

Bira se ceo saziv Zastupničkog doma, odnosno 435 kongresnika, kojima mandat traje dve godine.

U Senatu, koji ima 100 članova, mandati traju šest godina. Svake dve godine bira se oko trećine saziva. Sada će biti izabrano nešto više od trećine novih senatora, njih 35.

Republikanci u ovom trenutku kontrolišu Kongres. U Senatu imaju tesnu većinu (51 senator prema 49 demokratskih), a veću u Zastupničkom domu (236 zastupnika prema 193 demokratskih, uz šest praznih mesta).

U Zastupničkom domu, demokrate moraju republikancima „oteti“ 25 mandata ako žele imati većinu. To je, ako je suditi po anketama, itekako izvodivo.

Demokrate imaju nešto manje izgleda da preuzmu i Senat jer izborni kalendar kazuje da u novembru brane 26 mesta, a republikanci samo devet.

Novoizabrani zastupnici započet će mandat 1. januara 2019. godine.

Tramp ‘ime’ na glasačkom listiću

I ankete su tokom većeg dela 2018. godine davale prednost Demokratskoj stranci, ali šanse da preuzmu Senat – u kojem trenutno sedi 43 republikanca i 22 demokrate, a preostale danas biraju – ne idu joj u prilog.

Po analitičarima, kontrola nad Senatom svest će se na svega nekoliko utrka – u Arizoni, Floridi, Indiani, Misuriju, Montani, Nevadi, Nju Džersiju, Sjevernoj Dakoti, Tenesiju, Teksasu i Zapadnoj Virdžiniji.

Američki predsednik Donald Tramp krenuo je u ponedeljak na Poslednju turneju u kampanji jačanja podrške republikanskim kandidatima u trima američkim saveznim državama, dan uoči kongresnih izbora, koji će odrediti tko će upravljati dvama domovima Kongresa do idućih predsedničkih izbora u novembru 2020. godine.

Obraćajući se svojim pristalicama u Klivlendu, u saveznoj državi Ohajo, gde je održao prvi planirani skup podrške republikancima, Tramp je upozorio kako je reč o izborima na kojima su na vagi on i njegova politika.

„Na neki način, ja sam na glasačkom listiću. Morate izaći i glasati“, rekao je američki predsednik.

Obama u kampanji demokrata

Ponovo je izdvojio imigraciju i državnu sigurnost kao ključno pitanje.

„Želite li još više karavana i više nasilja, glasajte za demokrate“, kazao je Tramp, misleći na karavan srednjoameričkih migranata koji peške putuju kroz Meksiko.

„Želite li sigurne zajednice, glasajte za republikance“, dodao je.

Za mnoge Amerikance kongresni izbori u utorak predstavljaju referendum izjašnjavanja po pitanju Trampove separatističke posebnosti, tvrdolinijaške politike i ratoborne retorike, prenosi Rojters.

Poslednjeg dana pre prvih nacionalnih izbora otkako je njujorški milijarder osvojio Belu kuću, i demokrate su nastavili s kampanjom.

Bivši predsednik Barak Obama, koji se u toj kampanji profilirao kao najtraženija osoba za podršku demokatskim kandidatima, iznenadio je volontere u terenskom uredu Demokratske stranke u Virdžiniji, gde im se došao zahvaliti za uložene napore.

Kakve politike očekujemo

Istaknuo je kako se na glasanju između ostaloga odlučuje o zdravstvenoj zaštiti i „osiguravanju da zaposlene porodice dobiju poštenu priliku“, naglasivši kako je ipak ono najvažnije o čemu će glasači odlučivati „karakter ove zemlje“.

„Tu se odlučuje o tome tko smo mi, o tome kakve politike očekujemo“, rekao je Obama.

Na nacionalnoj razini, 52 posto Amerikanaca ne slaže se s Trampovom predsedničkom izvedbom.

Rojtersovo ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da se više ljudi u utorak sprema glasovati za demokratskog kandidata nego za republikanskog.

Al Jazeera