Amfilohije odbacio Đukanovićevu inicijativu o jednoj pravoslavnoj crkvi

Ostavite komentar


  1. Jedino rešenje koje bi zadovoljilo i sujetne raščinjene vladike i episkope kao i vladare ex YU država koji bi hteli da postignu jedinstvo teritorije, naroda i veroispovesti (a ovamo su navodno sekularna i građanske) je uspostaviti Srpsku Pravoslanu Crkvu po Koptskom sistemu sa papom na čelu a sadašnje mitropolije da budu patrijarsi u svojim mitropolijama i episkopijama.
    Kada može oko dvadeset milona kopta u razlicitim državama i da se ispovedaju na razlicitim jezicima tako možemo i mi Srbi, Crnogorci, Makedonci i Hrvati.
    Središte bi bilo u Peći u peckoj pravoslavnoj državi poput Vatikana.

  2. „Crnogorska vlast namerava da donese zakon o slobodi veroispovesti koji između ostalog predviđa preuzimanje one crkvene imovine za koju verske zajednice nemaju dokaz da im je pripadala pre 1918. godine, kada je Crna Gora izgubila nezavisnost i pripojena je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.“

    Da li ovim delom hoćete da poručite da je Crna Gora okupirana 1918, kao što Milo hoće da predstavi. Ovim direktno idete protiv Srbije, a predstavljate se kao novina koja brine o zemlji Srbiji. Da je tačno to što Milo hoće da progura, ne bih imao ništa protiv, ali svi znamo zašto Milo to radi. A vidim i vi. Sram vas bilo. Ako ste pak zaboravili navodnike, onda bi trebalo da preispitate kakvi novinari rade u vašem listu.

    1. Kada predsednik vlade Kraljevine SHS piše depeše generalu Dragutinu Milutinoviću komandantu Jadranskih trupa na teritoriji Crne Gore, počinja sa: „Komandantu okupacionih srpskih trupa na teritoriji Crne Gore“. Znači stručnjače za crkvena pitanja, odgovor je pozitivan, DA. Srbija je okupirala pa anektirala Crnu Goru 1918. godine čineći pritom zločne kakve je prethodno činila samo tokom 1912. godine na Kosovu (o tome je pisao Dimitrije Tucović i platio je glavom). Za vašu informaciju „Danas“ je jedini srpski dnevni list koji nije kupljen i u kome se mogu pročitati tačne informacije i dostojanstveni komentari. Znači, „prijatelju“, još jednom DA, Crna Gora je okupirana i ponižena 1918. godine, a tokom narednih 10 godina do 1929. je tamo ubijeno oko 10000 civila i spaljeno oko 6000 kuća. Tada je, 1923. godine likvidirana i autokefalna Crnogorska crkva. Čitav milenijum tu nije postojala nijedna druga.

      1. Zna se u našem narodu kome se najčešće daje ime koje vi noste! Jedan smo narod,pa pjenilo ti il’ nepjenilo! Besnilo kojim su vas zarazili pretvara vas u demone! Pa samo mu,mu,muuuuu……

      2. Zaboravio si da je pre Prvog svetskog rata jadranska obala, od Trsta do Drača, bila deo Austrougarske imperije. Sve srpske vojne jedinice na osvojenoj teritoriji su bile okupacione trupe,a svuda su od naroda dočekane kao oslobodilačke. Od Sarajeva, preko Banja Luke i Splita, do Zagreba i Ljubljane. Srpskoj vojsci su se pridružile crnogorske jedinice, kao i dezerteri slovenskog porekla iz Austrougarske vojske. Srpska vojska nije imala nijednu borbu u Crnoj Gori. Jedini sitni okršaj, preko Drine je imala sa saveznicima Italijanima, koji su pokušali da zauzmu delove Dalmacije. Iz tog razloga je srpska vojska žurila na zapad, jer su Italijani pored Jadrana hteli da pripoje i Sloveniju i delove Hrvatske. Crnogorska skupština je jednoglasno donela odluku o spajanju sa Srbijom. Nikakve represije nije bilo. Dimitrije Tucović je bio političar, poslanik u parlamentu,koji je u srpsku politiku i parlamentarizam uveo skandale i afere. Nešto kao Šešelj i Čanak. U parlamentu je iznosio stvari, koje nisu bile potkrepljene argumentima, tako je pisao i u novinama. Po zadatku bečke Kominterne napadao je srpsku monarhiju, politički sistem,državu…,optužujući je za imperijalizam, a služio je interesima Austrougarske imperije, koju su zvali tamnica naroda. Ironično poginuo je u Prvom svetskom ratu boreći se protiv Austrougarske.

Ostavite komentar


Svet

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Slobodan Georgiev, novinar

Danas čitam od prvog broja. Kada se pojavio ’97. posle protesta izgledao je kao nešto što nam treba i ostao je tu sve ove godine.