Amfilohije sa novom većinom o formiranju Vlade

Na sastanku su, kako javlja TV Vijesti, nosilac izborne liste „Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić, lider koalicije „Crno na bijelo“ Dritan Abazović, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i predstavnici Demokratske Crne Gore. Lider Demokrata Aleksa Bečić nije na satsnaku jer je, kako su objavili pojedini mediji, ranije dogovorio sastanke sa ambasadorima zapadnih zemalja.

Te tri koalicije imaju većinu da formiraju Vladu.

Kako su objavili pojedini mediji, sinoćnji razgovor lidera te tri koalicije uz posredovanje episkopa SPC Joanikija nije doveo do dogovora o resorima u novoj vladi.

Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, članice koalicije Demokratskog fronta i Za budućnost Crne Gore potvrdio je za Nova.rs da ne mogu da se saglase sa liderom URA-e Dritanom Abazovićem oko fomiranja nove vlade.

„Sad je najvažnije da konsituišemo novu vlast, a tu uvek ima neslaganja, pregovora, nije to lak posao. Moramo da usaglasimo principe, a oko toga se svi unutar naše koalicije slažu, nema problema, ni nesuglasica sa kolegama koje predvodi Aleksa Bečić, ali ne možemo da se složimo sa ljudima iz stranke koju vodi Dritan Abazović“, rekao je on.

Prema pisanju medija, lideri DF-a traže da u novoj vladi budu zastupljeni u skladu sa izbornim rezultatom, odnosno da imaju 66 odsto. Demokrate bi dobile oko 24 a URA deset odsto, što je njima neprihvatljivo jer su tas na vagi i od njihova četiri mandata zavisi odlazak u opoziciju Demokratske partije socijalista, koja je na vlasti duže od 30 godina.

Lideri sve tri koalicije su u izbornoj noći saopštili da je najbolje formirati ekspertsku vladu, to je bilo i predizborno obećanje URA, ali se sada sve više govori o nekoj vrsti političko ekspertske vlade.

U međuvremenu je danas objavljeno da će u novom sazivu Skupštine Crne Gore poslanici Pokreta za promene (PzP) Nebojše Medojevića formirati poseban poslanički klub, a cilj toga je da ta partija ponovo bude prepoznata po politici koja promoviše državnost Crne Gore, podršku standardima Evropske unije i NATO.

Iako je PzP od osnivanja bio privržen državotvornoj politici Crne Gore, njihovo delovanje u okviru Demokratskog fronta poslednjih osam godina stvorilo je utisak da su se uklopili u „prosrpski“ politički blok okrenut Beogradu i Moskvi, navode Vijesti.

U PzP nezvanično kažu da je to bila cena zajedničkog delovanja kako bi se smenila vlast, ali da je sada vreme da sa URA, manjinskim partijama i drugim snagama pomognu ispunjavanju obaveza Crne Gore u NATO i pozicioniranju države u diplomatskim krugovima.
Konstitutivna sednica skupštine zakazana je za sutra.