Amnesti internešenel: Svetski poredak izgrađen posle 1945. na ivici raspada

Od Bliskog istoka do Ukrajine preko Mjanmara, Sudana ili Etiopije gde se događaju sukobi praćeni ogromnim kršenjima ljudskih prava, „sve čemu smo bili svedoci tokom poslednih 12 meseci ukazuje da je međunarodni sistem na ivici raspada“, ocenila je Generalna sekretarka AI Anjes Kalamar (Agnes Callamard) za Frans pres. ;

„Poslednjih meseci posebno SAD su štitile izraelske vlasti od svakog pažljivog razmatranja brojnih kršenja ljudskih prava počinjenih u Gazi“, rekla je ona.

„Koristeći svoj veto protiv neophodnog prekida vatre, SAD su lišile Savet bezbdnosti UN svakog smisla“, ocenila je generalna sekretarka te nevladine organizacije čije sedište je u Londonu.

Tim pre što, paralelno s tim, „moćni akteri“ kao što su Rusija i Kina „pokazuju spremnost da ugroze celovitost propisa iz 1948, ključne godine za izgradnju sadašnjeg međunarodnog sistema, upozorila je ona u izveštaju.

U izveštaju Amnestija dokumentuju se „flagrantna kršenja ljudskih prava od strane ruskih snaga tokom invazije na Ukrajinu, pribegavanju mučenjima i drugom lošem tretmanu prema ratnim zarobljenicima“.

Štiteći vojsku Mjanmara i zatvarajući oči pred napadima na stanovništvo u jeku građanskog rata, Kina je takođe delovala protivno međunarodnom pravu, ukazala je ta nevladina organizacija.

Rat u Gazi počeo je 7. oktobra napadom komandosa Hamasa bez presedana na jug Izraela tokom koga je ubijeno 1.170 ljudi prema bilansu Frans presa ustanovljenom na osnovu zvaničnih izraelskih podataka. Kao odgovor Izrael je obećao da će uništiti Hamas i vodi vojnu ofanzivu u Gazi već više od šest meseci u kojoj je do sada poginulo 34.183 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja Hamasa.

Glad preti severu teritorije i Izrael i dalje priprema napad na Rafu, podstičući zabrinutost brojnih stranih zemalja i humanitarnih organizacija.

Amnesti osuđuje monstruozne zločine koje je Hamas počinio 7. oktobra posle čega je „Izrael krenuo u kampanju odmazde koja se pretvorila u kaznenu ekspediciju protiv celog stanovništva“.

Posle 200 dana tog sukoba koji ima posledice na ceo svet Kalamar dovodi u pitanje ulogu međunarodnih institucija koje treba da deluju. One međuzim, kako je ocenila, ostavljaju svet na cedilu i dovode u pitanje „validnost ideala uspostavljenih posle 1945. godine“.

„Za milione ljudi u svetu Gaza sada simbolizuje apsolutni moralni neuspeho brojnih tvoraca sistema uspostavljenog posle Drugog svetskog rata“, rekla je generalna sekretarka u uvodu izveštaja.

Kako je Kalamar rekla za Frans pres potrebno je „revitalizovati i obnoviti međunarodne institucije“ posebno hitnom reformom Saveta bezbednosti UN i njegovog prava veta, da ne može da se koristi u situacijama masovnog kršenja ljudskih prava.

Amnesti je takođe ukazao na zabrinutost zbog rasta moći veštačke inteligencije, tehnologije koja može da ubrza širenje lažnih informacija ili da ovekoveči rasističke stavove.

Amnesti optužuje velike tehnološke firme da zanemaruju ili minimiziraju te pretnje čak i u kontekstu oružanih sukoba.

Kalamar je upozorila da ukoliko se ostavi da slobodno deluje ta tehnologija van zakona i njena zloćudna sredstva mogla bi da utiču na pogoršanje kršenja ljudskih prava u 2024. godini, kada se održavaju brojni izbori širom sveta od SAD do Indije preko Velike Britanije i Evropske unije.

„Širenje i raspoređivanje neregulisane tehnologije kao što je generativna veštačka inteligencija, prepoznavanje lica i špijusnki softver“, predstavljaju „ogromnu pretnju“ zbog kojih vlade treba da „preduzmu pravne mere i solidne propise“, rekla je Kalamar.