Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je tokom vikenda da je Izrael krenuo u „drugu fazu“ svog rata protiv Hamasa u Gazi. Na šta je mislio – i da li je izraelska vlada bliža svom cilju da „zbriše“ Hamas?
Dok je želja da se uništi Hamas i dalje prisutna, verujem da su se stative pomerile. Kombinacija američkog pritiska i izraelskog priznanja operativne složenosti potpune kopnene invazije nagnala je vladu da suzi niz svojih ciljeva, ukazuje u analizi za Gardijan Bilal Sab, saradnik Čatham Haus i direktor Programa za odbranu i bezbednost na Bliskoistočnom institutu.
Umesto da pokušavaju da iskorene Hamas iz njegove mreže tunela i skrovišta oko Gaze, Izraelske odbrambene snage (IDF) će se usredsrediti na značajno degradiranje njegovih vojnih sposobnosti.
Smanjenje i idealno eliminisanje Hamasove sposobnosti da proizvodi i lansira rakete i dronove biće prioritet broj jedan.
Umesto masovnog kopnenog upada, IDF će nastojati da opkoli i iskrvari Hamas sve dok pretnja koju predstavlja izraelskim populacionim centrima ne postane zanemarljiva ili kontrolisana.
Izraelske specijalne snage će sprovoditi racije kako bi prikupile bolje obaveštajne podatke o neprijatelju koristiće ih za gađanje vođstva Hamasa i komandnih i kontrolnih centara. Ovo će se ponavljati sve dok vođstvo ne bude značajno oslabljeno – to je kampanja kontinuiranog pritiska.
Pod pretpostavkom da je ovo strategija koju je IDF usvojila, logična je iz četiri razloga.
Prvo, mnogo je manje rizično za vojnike IDF od sveobuhvatne kopnene invazije. Istina je da je IDF obučen i za gradsko i za podzemno ratovanje. Takođe je tačno da ima specijalizovane jedinice za te različite borbe, pored specijalizovane opreme, neke lokalno proizvedene, neke od Sjedinjenih Država. Ali ako IDF u velikom broju uđe u Hamasovu masivnu tunelsku infrastrukturu, automatski će biti u defanzivi – jer tunelski rat obično favorizuje branioca.
Možete se kladiti da će Hamas takođe imati protivmere, uključujući zamke za mine i razne eksplozivne naprave. Kao što se IDF spremao za takvu borbu, tako se i Hamas pripremao, i to dugi niz godina. Hamas želi IDF u tim dugim, dubokim, uskim i višespratnim tunelima. To je zamka.
Drugo, ograničeniji pristup borbi protiv Hamasa mogao bi da smanji kolateralnu štetu, što je trenutno glavna briga Vašingtona. Džo Bajden je bio jasan sa Netanjahuom kada ga je pozvao da bude uzdržan kako bi ograničio gubitak nevinih palestinskih života i sprečio regionalnu eskalaciju.
Izrael jednostavno ne može da ignoriše američke preferencije, jer se oslanja na njih za vojnu pomoć i diplomatsko pokriće – visoki američki zvaničnik je rekao da je Izrael obnovio internet konekciju u Gazi nakon pritiska SAD.
Poslednja stvar koju SAD žele jeste rat sa Iranom koji torpeduje njegove nove prioritete usredsređene na Kinu.
Treće, hirurški pristup još uvek ostavlja nadu za diplomatiju i mogućnost zamene zatvorenika, delimično ili potpuno. To bi takođe moglo da poštedi živote desetina međunarodnih talaca u rukama Hamasa.
Sve dok IDF ne uđe u tunele u punoj snazi, taj prostor za pregovaranje postoji, što je u skladu sa željama Amerike.
Četvrto, polako slabljenje Hamasa, za razliku od nemilosrdnog udaranja po njemu i ubijanja mnogo više palestinskih civila kao rezultat, moglo bi smanjiti šanse da se Iran i Hezbolah otvore još jedan front protiv IDF u Libanu ili Siriji.
U teoriji, ovaj pristup je manje eskalirajući.
Nivo spremnosti IDF-a na severnom frontu je visok, ali bi bilo preporučljivo izbegavati borbu na dva fronta. Hezbolah je potpuno drugačiji i mnogo strašniji neprijatelj od Hamasa.
IDF zdravo poštuje svoje sposobnosti, a lekcije iz opakog 34-dnevnog rata sa libanskom grupom 2006. još uvek su sveže u glavama rukovodstva IDF.
Ništa od ovoga ne znači da će sledeća faza biti laka za IDF. Manje nasilan pristup daje Hamasu šansu da udahne, prilagodi se i pregrupiše. T
akođe omogućava svojim glavnim pobornicima, Iranu i Hezbolahu, da smisle pametnije načine da pomognu svom palestinskom partneru i izazovu sporiji metod Izraela.
Eskalacija je i dalje moguća.
Samo ne znamo da li će razmena vatre između IDF i Hezbolaha duž izraelsko-libanske granice, koja je iz sata u sat sve smrtonosnija, biti obuzdana.
Netanjahu to neće javno priznati, ali njegova vlada preispituje svoje opcije protiv Hamasa.
Za one koji su bili kritični prema Vašingtonu i njegovoj snažnoj podršci Izraelu u njegovom vojnom odgovoru, znajte da bi bez Bajdenovog političkog pritiska Izrael mogao da ide na sve protiv Hamasa.
Još uvek može. Sve što je potrebno je jedna zalutala ili namerna raketa, iz Hamasa ili Hezbolaha, koja dovodi do mnogih izraelskih žrtava, a sve opklade su odbačene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
