Analitičar: Novi koncept NATO-a shvatiti kao kolektivnu bezbednosnu procenu

„Agresija na Ukrajinu pored aktuelnosti i imanentnih izazova ne treba da zamagli analizu strateških izbora u novonastalim globalnim odnosima. Novi strateški koncept NATO-a treba shvatiti kao kolektivnu bezbednosnu procenu i obavezujuće uputstvo za države članice. Pobrojane bezbednosne pretnje, rizici i izazovi više nisu uputstvo institucijama nego i privatnom biznisu“, navodi se u Obradovićevom autorskom tekstu.

Analitičar je rekao da se režim sankcija sa kojima je suočena Rusija odnosi i na poslovanje kompanija i dodao da ograničavanje trgovine i razmene tehnologija ima za cilj sprečavanje da produkti zapadnog znanja budu korišćeni u svrhu razvoja ruskih vojnih sredstava.

Obradović je kao jedan od bezbednosnih izazova u novom Strateškom konceptu NATO-a naveo i Kinu. Nebrojeni su izveštaji država i medjunarodnih organizacija da Kina sve više predstavlja pretnju po slobodno tržište, lojalnu konkurenciju i intelektualnu svojinu, a svojim invanzivnim alatima nadzora predstavlja direktnu opasnost po društvenu i korporativnu bezbednost.

„Ruski bivši partneri, naviknuti na autoritarne zapadne antipode, u potrebi za zaštitnikom sa pravom veta u Savetu Bezbednosti UN biće skloniji da stratešku orijentaciju potraže u Kini umesto u nekoj zapadnoj zemlji ili Indiji“, ocenio je Obradović.

Spoljnopolitičke strategije takvih država na svim kontinentima Kinu će prepoznati kao adekvatnu zamenu, a to je dodatno pojačano „primamljivim“ kreditima i tehnologijama, smatra on.

Prema njegovim rečima, alternativa svetskom multilateralizmu oličena u inicijativi „Pojas i put“ postala je primamljiva državama sa realnim potrebama, medjutim standard održivosti takvih projekata i njihovi standardi isplativosti i zaštite okoline su u potpunosti zanemareni prilikom odlučivanja.

„Ruski proces samolikvidacije radja slobodu izbora i kreiranje novih spoljnopolitičkih interakcija koje mogu ići u pravcu jačanja evroatlantskih integracija ili uverenje da se može potražiti alternativa ruskom osloncu. To pitanje naročito je važno za države poput Srbije“, smatra Obradović.

Ukoliko postoji uverenje da je Srbija geopolitička raskrsnica interesa Istoka i Zapada onda je razmišljanje u kategorijama poželjnosti globalnih alternativa logičan izbor. Ali takva procena mora biti zasnovana na ekonomskim, bezbednosnim i međunarodnim kriterijumima u pogledu pozitivnih i negativnih posledica takvih izbora sa dugoročnim efektima koji su jasno merljivi.

Alternativa u balansiranju umesto potpunog evroatlanskog opredeljenja može proizvesti veće ili manje štetne posledice u pogledu opstrukcija, primera radi, članstva u EU, dodao je Obradović u svom autorskom tekstu.