Analitičar o terorističkom napadu u Moskvi: Putinova osveta mogla bi da ide u tri pravca

ISIL je, naime, preuzeo odgovornost za teroristički napad koji su navodno počinili pripadnici avganistanskog ogranka te skupine. Nekolicinu njih ruske vlasti su huhapsile, a oni su priznali učestvovanje u napadu.

Bio je to najsmrtonosniji teroristički napad u Rusiji još od talačke krize u Beslanu 2004. godine kada su islamisti zauzeli školu tokom školske svečanosti te ubili više od 330 ljudi, među kojima 160 dece.

Imaju li veze napad u Moskvi i rat u Ukrajini?

Nakon napada u petak ruski predsednik Vladimir Putin najavio je osvetu i žestok odgovor, ali je u priču uključio i Ukrajinu tvrdeći da su teroristi trebali pobeći u tu zemlju gde im je, po njegovim rečima, bio pripremljen koridor za siguran prolaz. U ponedeljak je Kremlj doveo u pitanje i to da iza napada stoji Islamska država.

Spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić kaže, pak, da ne vidi korelaciju između terorističkog napada u Moskvi i rata u Ukrajini, bez obzira na ono što tvrdi Putin.

“Čini mi se da Rusija pokušava iskoristiti taj tragičan događaj u svom ratnom narativu”, kaže.

Iznenadilo je, doduše, što je napad izvela teroristička organizacija za koju se nije čulo u poslednje vreme, a koja je 2019. poražena na Bliskom istoku gde je na područjima Iraka i Sirije nakratko organizovala paradržavu.

“ISIL nema teritorijalnu prisutnost kakvu je imao na Bliskom istoku, ali i dalje postoji kao organizacija čija ideja nije zamrla. Postoji i u Rusiji, gde muslimani nisu baš među povlašćenim delom stanovništva, osim u Čečeniji gde je drugačija priča”, kazao nam je Avdagić.

Putinova osveta mogla bi ići u tri smera

On podseća kako je američka strana upozorila Rusiju da se priprema teroristički napad na njenom teritoriju te napominje da je i Francuska podigla stupanj pripravnosti na najviši nivo zbog mogućih terorističkih napada.

“Sve ozbiljnije obaveštajne službe intenzivno prate komunikaciju u tom segmentu i iz toga mogu zaključiti sprema li se nešto i gde. Rusija je zbog opterećenosti ratom u Ukrajini verovatno napravila propust. Tamo se više bave represijom nad stanovništvom zbog spominjanja agresije na Ukrajinu, nego preveniranjem mogućih terorističkih napada. To na kraju ima svoju cenu. Oni su je sada doživeli i bila je vrlo visoka i teška pa nastoje delom prebaciti odgovornost na Ukrajinu. No, svima koji prate situaciju jasno je da nije moguće povezivati te dve stvari. Apsolutni je nonsens tvrditi da su teroristi nameravali pobeći u Ukrajinu jer od svih granica koje Rusija ima s drugim državama, najteže je preći onu rusko-ukrajinsku”, ističe Avdagić.

Putinov žestoki odgovor na teroristički napad u Moskvi mogao bi, kaže Avdagić, iću u više smerova.

“Najgore bi bilo da još snažnije udari na Ukrajinu. A lako je moguće da se represija usmeri na muslimansko stanovništvo u samoj Rusiji. Uvek su moguće i neke mete na Bliskom istoku. Rusija ima te mogućnosti. Videli smo da su i u Ukrajini koristili Kinžale (hipersonične rakete dometa preko 2.000 kilometara, nap.a.) koje mogu iskoristiti za gađanje bliskoistočnih meta”, smatra.

No Rusija je, dodaje, previše rastegnuta i opterećena ratom u Ukrajini i najveći deo svojih snaga – vojnih, obaveštajnih, diplomatskih i propagandnih – usmerili su tamo.

“Pozornost ruskih službi je popustila”

Ideja Islamske države, napominje Avdagić, nije ugašena.

“Ono što je Islamska država ili Daesh bila u teritorijalnom smislu, nestalo je, ali nije nestala kao ideja. Kao što ni Al Kaida nije danas ni blizu onome što je bila u trenutku kada je izvela napad 11. septembra na SAD, ali je opstala kao ideja. S druge strane, to što je ISIL izveo teoristički napad poput ovoga u Moskvi, ne znači da u međuvremenu već nije i drugde pokušao izvesti desetine sličnih, ali je bio sprečen. Obaveštajne službe mogu sprečiti 99 napada, a onda jedan ne uspeju. I u Rusiji službe sigurno rade na tome, ali ponavljam kako mi se čini da im je pozornost popustila jer su je usmerili na represiju prema svome stanovništvu”, zaključio je Avdagić, prenosi N1.