Analitičari EU i SAD: NATO na samitu zapečatio oružani sukob s Rusijom u Ukrajini

Tako Ajlin Matle, istraživačica Centra za bezbednost i odbranu Nemačkog društva za spoljnu politiku u prilog takvoj oceni navodi da „Politički Zapad šalje Rusiji signal da je voljan da podrži Ukrajinu ne samo sada, već i na srednji i duži rok“.

Taj znak dugoročne podrške je, kako objašnjava, upravo suprotnost onome čemu se nada ruski predsednik Vladimir Putin, naime, da će zemlje koje sada pomažu Ukrajini jednom prestati da to rade.

Analitičari i mediji u EU SAD su u prilog ovakvom zaključku ukazali na činjenicu da je i američki predsednik Džo Bajdan poručio da je ruski predsednik Vladimir Putin „već izgubio rat u Ukrajini, jer nema izgleda da ga dobije“ i to bi primoralo Kremlj da se prikloni mirovnim pregovorima.

Italijanski list „Korijere dela sera“, mada poput većine analitičara navodi da je Kremlj prećutno zadovoljan što NATO nije otvorio vrata članstvu Kijeva, smatra da su „i Moskva i Peking odgovorili kako su razumeli odluke NATO“.

Rusija i Kina su saopštile da će na to uzvratiti zajedničkim vojnim vežbama u Japanskom moru, jer su Rusi i posebno Kinezi zaključili da NATO smera da svoj upliv snažno proširi na područje Indo-Pacifika, i to dugoročno, dodaje milanski dnevnik.

Moskovski dopisnik francuskog ekonomskog dnevnika „Lezeko“ javlja da je Moskva zadovoljna činjenicom da Kijev zasad nema izgleda za članstvo u NATO, „ali sve mogućnosti su otvorene i vode dugotrajnom ratu“.

„Lezeko“navodi mišljenje Andreja Kortunova, istraživača Ruskog saveta za međunarodna pitanja, da to ipak ne vodi onome što je Moskva postavila za cilj „specijalne operacije“, a to je vojna neutralnost Ukrajine.

Američki Savet za međunarodne odnose(CFR) prenosi ocenu direktora moskovskog Saveta za spoljnu i bezbednosnu politiku Fedora Lukjanova da je „samit NATO potvrdio da odnosi zapadnih partnera i Rusije prelaze u najoštriji model hladnog rata“.

Lukjanov ističe da sad ne postoje pravila kao u ranijem blokovskom hladnom ratu „jer je NATO postao organizacija ne samo za odbranu, već i širenje svojih vrednosti i vojnih akcija u svetu-poput Jugoslavije, Avganistana, Libije“, uz delovanje u evropskom delu Evro-Azije.

Rusija smatra da je sadašnji NATO ekspanzionistički blok kojem treba da se suprotstavi, a NATO vidi Rusiju kao revanšističku i revizionističku silu, „ali nije jasno do kojih granica je Atlantski savez spreman da se s tim sučeli“, ukazuje Lukjanov.

On zaključuje da je „samit NATO potvrdio gledišta obe strane, ali nije ukazao na put ka tome da se sukob postojano i smišljeno okonča“.

Neki mediji su, poput londonskog „Fajnenšel tajmsa“, predočili da se, uprkos snažnoj podršci atlantskih saveznika Kijevu, „i neki oblaci nadvijaju na potporu Ukrajini“.

„Političari i javnost u delu srednje i istočne Evrope sumnjaju u Zelenskog i tok rata“, objašnjava „Fajnenšel tajms“.

Ovaj list i drugi mediji u EU su se tu nadovezali na izjavu briitanskog ministra odbrane Bena Valasa koji je prekorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zato što ne pokazuje „dovoljno zahvalnosti “ NATO saveznicima koji Kijevu isporučuju naoružanje na uštrb soptvenih zaliha oružja.

Valas je upozorio da posebno u američkom Kongresu ima glasova koji dovode u pitanje dalju veliku pomoć Ukrajini.

Da bi neki uticajni saveznici u NATO i svetske sile ipak više voleli da se rat u Ukrajini ipak preokrene ka obustavi sukoba i miro vnih pregovorima, svedoče i razgovori u Parizu francuskog predsednika Emanuela Makrona i indijskog predsednika Narendre Modija o jačanju ekonomske i vojne saradnje.

Ali, javlja pariski list „Mond“, Makron i Modi su „razmenili mišljenja i o prekidu sukoba i pregovorima o miru u Ukrajini“.