„Zašto je deo srpskog društva u defanzivnoj poziciji i zbog čega se osećaju izdanim?“: Analiza agencije Asošijeted pres o stanju u Srbiji

Deceniju kasnije, taj optimizam je nestao, zamenjen je osećanjem izdaje kako prema vladi, koja je skliznula ka autokratiji, tako i prema EU, koja je učinila malo toga da je zaustavi, piše agencija Asošijeted pres.

Predrag Voštinić (48), kaže da je postao demokratski aktivista iz nužde da pokuša da na sopstven način da se suprotstavi rastućem autoritarizmu, korupciji u vladi i organizovanom kriminalu koji je zahvatio balkansku naciju.

Od maja, lokalni pokret koji je osnovao u centralnom gradu Kraljevu pridružio se protestima protiv vlade predsednika Aleksandra Vučića.

On i drugi članovi grupe su se suočili sa pretnjama na ulicama i na društvenim mrežama. Drugi protivnici vlasti, u Kraljevu i drugde, otpuštani su s posla, rekao je on.

Ipak, kaže, vredno je toga: „Postajete neka vrsta javnog glasa za ljude“.

Prozapadno orijentisani građani Srbije poput Voštinića nadali su se da će EU delovati kao protivteža, povlačeći Srbiju nazad na put demokratije. Umesto toga, Brisel se uzdržao, jer je Srbija skrenula sa vrednosti koje je istakla EU, kažu aktivisti.

„To je jedan od razloga zašto EU gubi kredibilitet i zašto je proevropski deo srpskog društva u defanzivnoj poziciji, jer nema šta da brani“, rekao je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji  i bivši član pregovaračkog tima za članstvo u EU.

Čak i pre nego što je Vučić došao na vlast 2012. Srbija je sporo završavala procese reformi potrebne da bi se kvalifikovala kao kandidat za EU, kao što je obezbeđivanje vladavine prava i tržišne ekonomije koja bi mogla da se integriše u blok.

A poslednjih godina, nakon što je članstvo u EU proglasila strateškim ciljem, istovremeno je jačala veze sa Rusijom i Kinom.

Borba za demokratiju

Srpska borba za demokratiju počela je padom komunizma kasnih 1980-ih i ratovima koji su usledili nakon nasilnog raspada bivše Jugoslavije. Ratno huškanje moćnog Slobodana Miloševića 1990-ih pretvorilo je Srbiju u međunarodnog pariju, dok je NATO bombardovao zemlju 1999. da bi zaustavio rat u otcepljenoj pokrajini Kosovo.

Miloševića su 2000. zbacile prodemokratske stranke koje je otvoreno podržavao Zapad, čime je stvorena osnova za reintegraciju u međunarodnu zajednicu i početak demokratskih reformi.

„Nije ni to bilo dovoljno dobro… ali ste ipak imali zemlju u kojoj su stvari počele da liče na evropske standarde“, rekao je Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda, koji je sada jedan od lidera proevropske koalicije na parlamentarnim i lokalnim izborima 17. dec.

„Imali smo slobodne izbore, imali smo mogućnost promene (vlasti) na izborima… Niko vam nije pretio što mislite drugačije i niko vas nije ucenjivao“, rekao je on. „Današnja Srbija… ne bi smela ni da postane kandidat za članstvo u EU“.

Podrška javnosti u Srbiji za ulazak u EU iznosi oko 40 odsto. U ovim okolnostima, kažu prodemokratski aktivisti, to se računa kao uspeh.

EU oprezna prema Srbiji

Entuzijazam EU za proširenje bloka je splasnuo nakon 2013. kada je susedna Hrvatska postala najnovija zemlja koja se pridružila. EU je od 2004. prihvatila 13 novih država članica, od kojih su većina u Centralnoj i Istočnoj Evropi i kojima su bile potrebne značajne injekcije finansijske podrške.

Izgledi za prijem dodatnih članova koji bi predstavljali odliv budžeta EU nisu bili primamljivi.

A tu je bilo i Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. Taj potez nije priznao Beograd — niti neke zemlje članice EU sa sopstvenim separatističkim pokretima, poput Španije, ili sa bliskim vezama sa Srbijom, poput Kipra i Grčke.

Nerešene konačne granice Srbije ostavile veliki znak pitanja o njenoj podobnosti za pridruživanje EU.

EU je glasno davala podršku daljem proširenju redovnim ažuriranjem članstva, ali je malo reagovala jer je Vučić postepeno preuzimao poluge vlasti u Srbiji.

Tokom godina, on i njegove vlasti postavili su lojaliste na ključne vladine položaje, uključujući vojsku i tajnu službu, i nametnuli kontrolu nad mejnstrim medijima, dok su pojačavali pritisak na neslaganje.

„Problem je što se sve ovo dešavalo pod budnim okom EU“, rekao je Međak.

Sa ratom koji besni u Ukrajini, analitičari kažu da je EU pazila da ne odgurne Srbiju dalje, čak i kada je Beograd odbio da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije.

SAD i EU blisko su sarađivale sa Vučićem u pokušaju da se postigne dogovor na Kosovu, gde su tenzije na granici ugrozile regionalnu stabilnost.

Antidemokratska plima se diže

Vučić odbacuje kritike da je njegova vlada obuzdala demokratske slobode dok je dozvolila da korupcija i organizovani kriminal cvetaju. Provladini tabloidi i državni mediji, poput RTS-a, slabo izveštavaju o opoziciji, dok se desetine grupa za ljudska prava suočavaju sa istragama o svojim finansijama.

Vučić redovno proglašava Đilasa i druge opozicione lidere državnim neprijateljima i „lopovima“ koji primaju uputstva od zapadnih ambasada. Mejnstrim provladini mediji ne daju im priliku da odgovore na optužbe.

Tokom ratova 1990-ih, Vučić je bio ekstremni nacionalista koji je podržavao Miloševićevu agresivnu politiku prema nesrbima. Nakon što je Milošević pao, Vučić se ponovo osmislio kao proevropljanin, pomažući u osnivanju Srpske napredne stranke 2009. i obećavši da će zemlju uvesti u EU.

Nikada nije ispunio svoja obećanja.

Srbija je od 2014. pala na međunarodnoj rang listi demokratije. Reporteri bez granica kažu da su novinari pod političkim pritiskom, dok Transparensi internešenel Srbiju svrstava ispod većine zemalja u regionu kada je u pitanju borba protiv korupcije.

Vladajuća stranka u Srbiji je poslednjih godina „stalno narušavala politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“, navela je grupa za praćenje Freedom House u svom najnovijem izveštaju.

Dok aktivisti žale zbog stagnacije evrointegracija, Srbija je nedavno dobila snažno poverenje italijanske premijerke krajnje desnice Đorđe Meloni.

Zajedno sa Vučićem, Meloni je pohvalila njegov državnički duh, rekavši: „Evropa nije klub koji odlučuje ko jeste, a ko nije Evropljanin“.

Izazov predsedniku Srbije

Poslednjih meseci Vučić se suočio sa novim izazovom svog autoriteta. U maju je 19 ljudi, među kojima su bila i deca, ubijeno u dve masovne pucnjave. Napadi su šokirali javnost, podstičući proteste protiv klime straha i netolerancije koju promoviše vladajuća elita.

Kao što je to činio i ranije kada je osećao da gubi vlast, Vučić je raspisao vanredne parlamentarne i lokalne izbore za desetine srpskih gradova, uključujući i Beograd.

Kao odgovor, demonstranti su formirali sopstvenu izbornu koaliciju, postavljajući kandidate širom zemlje. Opozicija se nada da će mu umanjiti autoritet preuzimanjem kontrole nad nekim lokalnim odborima.

Politički aktivista Voštinić, koji se odvažio na pritisak vladajuće stranke u Kraljevu da predvodi proteste, rekao je da je srpsko društvo krenulo pogrešnim putem, dozvoljavajući „ljudima sa lošim namerama da popune prazninu“.

EU, rekao je on, više nije saveznik u odbrani sopstvenih vrednosti, već se fokusirala na ekonomske i druge interese, više zabrinuta zbog suprotstavljanja Rusiji i Kini.

Javno razočarenje je takvo da „mi koji podržavamo poštovanje evropskih vrednosti počinjemo da se osećamo nelagodno“, rekao je Voštinić.

Lider opozicije Đilas je još oštriji i kaže da su „političari EU u velikoj meri saveznici Aleksandra Vučića“.

„Kao studenta, moj san je bila Srbija kao deo Evrope, Evropske unije“, rekao je on. „Moram da priznam da se sada san ponekad pretvara u noćnu moru“.