Analiza aktuelne politike Francuske: Da li će Gabrijel Atal biti Makronov naslednik?

Podsećamo, Gabrijel Atal imenovan je za sledećeg francuskog premijera, jer je cilj predsednika Francuske Emanuela Makrona da svoje predsednikovanje oživi novom vladom. Gabrijel Atal, koji je trenutno ministar obrazovanja, kako ocenjuje BBC, atraktivan je izbor. Njegov zadatak će biti da vodi francusku vladu ka važnim izborima za Evropski parlament, koji će biti održani u junu.

„Kad imate polupredsednički sistem, gde imate predsednika koji ima ovako široka ovlašćenja i veliki legitimitet takođe, predsednici često rade rekonstrukcije vlada. I u prethodnom mandatu je Makron uradio istu stvar, menjao je i kabinete i dosta ministara i premijere. Tako da to nije novo“, objašnjava Milić.

Atal je najmlađi premijer u modernoj istoriji Francuske, sa samo 34 godine. Mlađi je čak i od socijaliste Lorana Fabijusa, koji je imao 37 godina kada ga je postavio Fransoa Miteran 1984. Takođe je i prvi otvoreni gej lider francuske vlade.

„Ono što je sada pitanje je što bi sadašnje promene premijera verovatno implicirale i ko bi bio naslednik Makrona, s obzirom da on služi drugi mandat. Njemu se taj mandat završava, sada možda to deluje veoma daleko, ali ipak te godine brzo prođu, a potrebno je pripremiti naslednika naročito kada postoji opasnost da bi možda Marin Le Pen mogla da postane predsednica“, dodao je Milić.

Kako je naveo, verovatnije je da će Makron izabrati neku „više političku ličnost i više profilisanu“ nego što je do sada bio slučaj.

„I u slučaju prethodnog premijera i premijerke koja je dala ostavku, radilo se o osobama koje nisu imale bilo kakav kapacitet da zamene politički Makrona. Bile su manje harizmatične i u tom smislu manja konkurencija“, kaže on.

Smatra i da do promene spoljne politike neće doći, zato što je nekoliko faktora tu na delu.

„Prvi faktor je to što i francuski predsednici kada dođu na vlast, koju god politiku imali sa kojom dođu na vlast, na kraju establišment koji je vrlo jak, u spoljnoj politici, bezbednosnom sektoru, diplomatiji, vojsci, nekako sam gura u odnosu na svoje pozicije i na kraju svi vode manje-više sličnu politiku u skladu sa okolnostima, takozvanu „degolističku politiku“ koja je prisutna u političkom establišmentu Francuske. A sa druge strane s obzirom da dolaze isti ljudi iz Makronovih krugova, to ne bi podrazumevalo neku veliku promenu politike, naročito u polupredsedničkom sistemu kakav je francuski, gde predsednik ima ogromna ovlašćenja, dosta spoljne politike kreira i sam predsednik on je i nosi. Tako da će spoljna politka dobrim delom ostati u Makronovim rukama. Iz tog razloga to ne znači promenu u kratkom roku“, objasnio je Milić.

Kada je u pitanju unutrašnja politika, Dimitrije Milić navodi da je ona trenutno obeležena protestima, jer je, kako kaže, Makronova vlada veoma ambiciozna u vezi sa reformama ekonomije.

„I što se tiče pitanja javne potrošnje i što se tiče pitanja poreske politike, politike u odnosu na biznis sektor gde je mnogo interesa koji su do sada postojali ugroženo. Iako je neke reforme Makron ublažavao, nije ih zaustavljao i revolt je u tom smislu bio veliki. Deluje i da će nova vlada, rekonstruisana, suštinski nastaviti taj kurs, barem do 2026/27. Ono što su vlade sklone da rade u poslednjih godinu i po su popularne stvari. Nepopularne stvari radite na početku mandata dok imate podršku i dok su izbori daleko, a onda popularne stvari koje se tiču javne potrošnje, povećanja davanja građanima. To se radi u izbornnoj godini ili neposrednoi pre. Tako da ovaj tvrdi reformski kurs će sigurno opstati barem do 2026/27, iako je Makronu zbog sve težeg pravljenja većine u parlamentu teže da progura predloge, ali je on uspevao. U unutrašnjoj sferi se neće menjati, uz naravno pomeranje udesno po pitanju bezbednosti i odnosa prema Islamu, što se nažalost dešava u celoj Evropi, pa će se verovatno desiti i u Francuskoj“, zaključuje Dimitrije Milić, prenosi N1.