„Kada ste ruska kolonija ništa nije smešno“: Analiza o ambicijma Moskve oko Abhazije

Teško zavisnoj vladi separatističke Republike Abhazije, njeni gospodari u Moskvi sada drže lekciju realpolitike, ukazuje u analizi za CEPA Emil Avdalijani, profesor međunarodnih odnosa na Evropskom univerzitetu u Tbilisiju, Gruzija.

Lokalni vladari navodno nezavisne države ponašali su se kako nezavisna država može – posle nedavnih masovnih protesta, njen parlament je odustao od takozvanog zakona o stanovima, kojim je ukinuta zabrana Rusima da kupuju zemlju i imovinu u Abhaziji.

Budući da u Abhaziju ne ulazi nikakva međunarodna investicija jer je skoro sve članice Ujedinjenih nacija smatraju ilegalnom okupiranom, jedini izvor za očekivani finansijski priliv bila bi Rusija. Ali 25. jula, zakon o stanovima je povučen na zahtev četiri poslanika koji nisu imenovani.

Imperije ne rade ovako. Nekoliko nedelja kasnije, 3. septembra, separatistički lideri regiona rekli su da su njihovi pokrovitelji u Moskvi naredili hitnu suspenziju socijalnog finansiranja Abhazije, nešto što će uticati na sve sektore društva, od zdravstva do škola.

Abhazija se tradicionalno oslanjala gotovo isključivo na finansijsku pomoć Moskve i samo u maloj meri na prihode od turizma, gde ruski turisti ionako čine apsolutnu većinu posetilaca. Beznadežno je zavisna.

Abhazi su se plašili da će novi zakon uništiti poslednje ostatke njihove percipirane nezavisnosti, a takođe su strahovali da će bogati Gruzijci koji žive u Rusiji i imaju državljanstvo ove zemlje kupiti parcele i nekretnine u Abhaziji.

S obzirom na animozitet koji Abhazi gaje prema Gruzijcima, zakon se smatra anatemom.

Neposredno pre obustavljanja ruske pomoći, tajni dokument pod nazivom „Protokol sastanka između Dmitrija Kozaka, zamenika šefa ruske predsedničke administracije i Aslana Bžanije, predsednika Abhazije“ pojavio se na društvenim mrežama 29. avgusta.

Dokument zahteva od abhaske strane, tačnije njenog de fakto lidera, da oživi predlog zakona i navede imena političara koji se protive zakonu.

Iako autentičnost dokumenta nije dokazana, malo ko dovodi u pitanje njegovu istinitost. Rusija je pojačala pritisak na region.

Nagoveštaji u medijima ukazuju i da planira i druge sankcije ukoliko zakon ne bude usvojen u bliskoj budućnosti.

Zaista, abhaski političari su već potvrdili da Rusija takođe namerava da naplaćuje snabdevanje električnom energijom po komercijalnoj ceni. Ovo trenutno subvencioniše Moskva.

Rusija je ćutala 26. avgusta, kada tradicionalno šalje čestitku povodom takozvanog „Dana međunarodnog priznanja“ Abhazije (državu priznaje pet zemalja). Međuvladina komisija je otkazana krajem avgusta.

Ovo nije prvi put da Rusija vrši pritisak na Abhaziju radi ustupaka.

Krajem 2023. godine, nakon meseci intenzivnih političkih prepirki, separatistički vladari u regionu predali su odmaralište Bichvinta.

Poznato kao mesto gde su sovjetski lideri provodili leta, teritorija je sada izdata ruskim vlastima na 49 godina. Ipak, zgrade su već prenete u rusko vlasništvo.

Možda nije slučajno što se ovaj preokret dešava kako se odnosi između Gruzije i Rusije poboljšavaju.

Od 2022. godine, kada je Moskva pokrenula sveobuhvatni rat protiv Ukrajine, Tbilisi je odabrao pragmatičnu spoljnu politiku prema Rusiji, koja je uključivala uzdržavanje od pridruživanja režimu sankcija nametnutim Moskvi, kao i pokušaj da se uvuče na rusko tržište.

Takođe je doneo ono što protivnici nazivaju ruskim zakonom, koji oni i zapadne nacije vide kao zabrinjavajuće antidemokratsko zakonodavstvo po uzoru na ruski represivni primer.

Ovo otopljavanje odnosa separatističke abhaske vlasti vide kao duboko zabrinjavajuće.

Strahuju da bi mogli biti iskorišćeni kao moneta za pregovaranje u nekom velikom dogovoru za rešavanje odnosa između Kremlja i neliberalne Gruzije.

Interesi Rusije na Južnom Kavkazu su istorijski, ali i duboko pragmatični.

Gruzija, zajedno sa Azerbejdžanom, čini jezgro regiona i kritičan je deo Srednjeg koridora koji obuhvata teritoriju od Centralne Azije do zapadne obale Crnog mora.

U stvari, Putinova nedavna poseta Azerbejdžanu i prilično topli komentari Kremlja prema gruzijskoj vladi zaista sugerišu regionalno repozicioniranje.

Jermenija, sada izolovana i poražena od svog suseda Azerbejdžana u ratu, ostaje sama u otvorenom preispitivanju moći Rusije.

Tbilisi je sada prepun glasina da bi gruzijska vlada mogla da bude u pregovorima sa Rusijom o potencijalnom povratku okupiranih teritorija (uključujući Južnu Osetiju, koja još više zavisi od ruskih subvencija) i da se Moskva čini otvorenijom za takav scenario.

Ovo, naravno, ne bi imalo nikakve veze sa naklonošću prema Gruziji, ali bi predstavljalo pragmatičan kompromis.

Ove glasine o teritorijalnoj reintegraciji takođe mogu biti deo predizborne kampanje u Gruziji.

Ključno glasanje koje određuje budućnost zemlje biće održano u oktobru.

Normalno je da se ovo pitanje pojavi blizu dana glasanja, tako da može jednostavno biti deo šeme za prikupljanje glasova.

Zaista, malo je verovatno da će se Rusija odreći svojih ambicija u vezi sa Abhazijom.

Uostalom, kako bi Kremlj objasnio imperijalno povlačenje u trenutku kada žrtvuje stotine hiljada ljudi da bi obnovio vlast nad Ukrajinom?

Bar za sada, verovatnije je da je prekid ekonomske pomoći Abhaziji osmišljen da izvrši pritisak da se dalje potčini. To bi poslalo lošu poruku kolonijalcima da ih puste da sami odlučuju o svojoj sudbini, ali još goru poruku da ih oslobode Ruskog mira.