Kada su Sjedinjene Američke Države povukle svoje snage iz Avganistana nakon 20 godina, učinile su to uz obećanje da talibani, kada se vrate u vladu, neće pružiti utočište terorističkim grupama.
To obećanje, piše CNN, nije pokrivalo samo Al Kaidu (terorističku grupu čije je prisustvo u zemlji dovelo do američke invazije 2001.), već i ideološkog blizanca talibana u susedstvu – pakistanske talibane ili TTP (Tehrik-i-Taliban Pakistan).
Ali nedavni prekid već klimavog jednogodišnjeg primirja u Pakistanu između TTP-a i Islamabada postavlja zabrinjavajuća pitanja o tome da li će to obećanje biti održano?
Prekid primirja u Pakistanu preti ne samo eskalacijom nasilja u toj zemlji, već i potencijalnim povećanjem prekograničnih tenzija između avganistanske i pakistanske vlade.
To već stavlja u središte pažnje veze između avganistanskih talibana i njihovih pakistanskih kolega.
Tek u proleće prošle godine pakistanski talibanski lider Noor Vali Mehsud rekao je za CNN da bi u zamenu za pomoć da se SAD potisnu iz Kabula njegova grupa očekivala podršku avganistanskih talibana.
Kao i njihova nekadašnja braća po oružju u Avganistanu, pakistanski talibani žele da zbace vladu svoje zemlje i nametnu sopstveni strogi islamski kodeks.
U ekskluzivnom intervjuu za CNN ove nedelje, Mehsud je okrivio Islamabad za prekid primirja, rekavši da je njime „prekršio prekid vatre i ubio desetine naših drugova i uhapsio desetine njih“.
Ali bio je oprezniji kada su ga direktno pitali da li avganistanski talibani sada pomažu njegovoj grupi kao što se nekada nadao.
„Mi se borimo protiv pakistanskog rata sa teritorije Pakistana, koristeći pakistansko tlo. Možemo da se borimo još mnogo decenija sa oružjem i našim duhom oslobođenja koji postoje na tlu Pakistana“, rekao je on.
Te reči bi trebalo da zabrinjavaju ne samo Islamabad, već i Vašington.
FBI je pratio TTP najmanje deceniju i po, mnogo pre nego što su radikalizovali i obučili Fejsala Šazada za njegov napad kada je zapalio vozilo na Tajms skveru u Njujorku 2010. godine.
Nakon napada na Tajms skveru, TTP je proglašen terorističkom organizacijom i još uvek se smatra pretnjom američkim interesima.
Napadi i pitanja
U aprilu ove godine pakistanska vojska je gađala mete u Avganistanu upozoravajući da „teroristi nekažnjeno koriste avganistansko tlo za obavljanje aktivnosti unutar Pakistana“.
Krajem novembra, dan nakon što je prekid vatre prekinut, Islamabad je ponovo tvrdio da TTP koristi avganistansku teritoriju kao sigurno utočište.
Već sledećeg dana TTP je preuzeo odgovornost za napad u pograničnoj provinciji Keta, gde je bombaš samoubica gađao policijski kombi koji je pomagao timu za vakcinaciju protiv dečje paralize, ubivši troje i ranivši 23.
Prekogranične avganistansko-pakistanske napetosti rastu i ponovo su došle do smrtonosnog vrhunca prošle nedelje u blizini granične prelaze Čaman/Spin Boldak, vitalne komercijalne veze između dve zemlje.
Šest ljudi je poginulo, a 17 je povređeno. Iako nema dokaza o direktnoj umešanosti TTP-a (ili barem ne još) kraj primirja je očigledno podigao temperaturu.
Situacija postaje sve zapaljivija, a TTP je ove nedelje objavio da su se još tri džihadističke grupe pridružile njihovim redovima.
Amerika protiv TTP-a?
Sjedinjene Amerićke Države su, takođe, optužile pakistanske talibane da koriste avganistansku teritoriju, čineći to u izjavi, tri dana nakon prekida vatre, u kojoj je Stejt department imenovao šefa odbrane TTP-a Karija Amdžada kao „posebno označenog globalnog teroristu“.
To otvara mogućnost da bi SAD mogle da gađaju komandante TTP-a koji su pronađeni u Avganistanu – baš kao što su ubili vođu Al Kaide Ajmana al-Zavahirija napadom dronom u Kabulu u septembru.
Intrigantno je da su pakistanski talibani jedina teroristička grupa u regionu koja je priznala ubistvo al-Zavahirija.
Ipak, u svom intervjuu za CNN, Mehsud je prkosno rekao da „nije očekivao da će Amerika preduzeti takvu akciju“ protiv njegove grupe.
„Amerika treba da prestane da nas zadirkuje tako što se nepotrebno meša u naše poslove – ova okrutna odluka pokazuje neuspeh američke politike“, rekao je on.
Takođe je uzvratio pretnjom da će „ako Amerika preduzme takav korak, sama Amerika biti odgovorna za svoj gubitak.
Vašington se, sa svoje strane, suočava sa dilemom. Pakistanski ministar spoljnih poslova Bilaval Buto trenutno je u poseti SAD i TTP je verovatno bio na dnevnom redu kada se sastao sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom na debati Saveta bezbednosti o „održavanju međunarodnog mira i bezbednosti“ 14. decembra.
Takođe će se verovatno naći u njegovim razgovorima sa zvaničnicima američke administracije u Vašingtonu, koji su zakazani za 19. decembar.
Ali kao što su SAD već shvatile, u Avganistanu nema lakih rešenja.
Više od godinu dana od njenog povlačenja i humanitarna situacija u zemlji nastavlja da se pogoršava.
Uprkos tome što su SAD nedavno ublažile kontrole koje ograničavaju pristup avganistanskih talibana međunarodnim fondovima, bivša teroristička grupa koja je postala vlada nastavlja da propada čak i umerene međunarodne očekivanja dobrog upravljanja.
Ipak, ako se pokaže da avganistanski talibani pomažu TTP-u, postoji još jedna zabrinjavajuća perspektiva za SAD – možda će se suočiti sa većim pritiskom da se ponovo angažuju, navodi se za kraj u tekstu CNN-a.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.