Analiza DW: Kako je došlo do „sumraka bogova“ u ruskoj vojsci

General Sergej Surovikin je tri meseca bio glavnokomandujući „specijalne vojne operacije“, kako Rusija još uvek zvanično naziva agresorski rat protiv Ukrajine. U četvrtak ga je s mesta vrhovnog komandanta u Ukrajini smenio ministar odbrane Sergej Šojgu. To nije prva reorganizacija na ruskoj strani od početka invazije, a za Surovikina je to degradacija na mjesto zamenika komandanta. Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov sada je, barem formalno, preuzeo rusko vojno rukovodstvo u Ukrajini.

Ta najnovija smena u nizu dogodila se u iznenađujućem trenutku, jer Rusija prvi put posle nekoliko meseci ostvaruje mali vojni napredak. Vojni stručnjaci se ne slažu o razlozima za smenu, jer Surovikin u vojnom smislu zapravo nije uradio malo za vreme dok je bio glavnokomandujući ruskih snaga u Ukrajini. Pored toga, za njega se kaže da je relativno popularan među vojskom, a i da održava dobre kontakte sa pripadnicima tvrde struje. Zašto je onda smenjen?

Surovikinovi uspjesi

Pod Surovikinovim vođstvom, ruska vojska se povukla iz ukrajinskog grada Hersona. Nakon što je na početku pripojena kompletna Hersonska oblast, povlačenje iz jedine regionalne prestonice koja je osvojena smatra se političkom sramotom za Kremlj.

Međutim, s vojne tačke gledišta, a kako smatraju stručnjaci, ta odluka bila je ispravna, pošto ruski položaji na zapadnoj obali Dnjepra više nisu mogli da se zadrže. Povlačenje je samo po sebi bilo uspešno, kaže za DW stručnjak za bezbednost Andraš Rac iz Nemačkog saveta za spoljne odnose: „Surovikin je uspeo da organizuje relativno uredno povlačenje sa zapadne obale Dnjepra, stabilizovao je front duž Harkovske oblasti i u severnom delu Luganska. […] Dakle, s operativne tačke gledišta Rusa, on je uradio dobar posao.“

Prema pisanju medija, ruski vojni vrh uspio je da ispred Ukrajinaca koji su nadirali, iz Hersona izvuče velike količine materijala, ali i ljudstvo, uključujući i neke od najelitnijih jedinica ruske vojske – padobrance. To bi za Rusiju moglo da bude od odlučujućeg značaja u daljem toku rata.

Fatalne odluke Gerasimova

Za razliku od Surovikina, Gerasimov je, u očima nekih posmatrača, već u prvim danima rata dokazao svoju nesposobnost. Zajedno s ministrom odbrane Sergejem Šojguom, Gerasimov je doneo niz fatalnih odluka još prilikom planiranja invazije, posebno na severu Ukrajine.

Dara Masikot, vojna ekspertkinja iz američkog trusta mozgova „Rand korporacija“, na Tviteru je napisala: „Pod komandom Šojgua i Gerasimova uništeni su veliki delovi ruskih kopnenih, kao i vazdušno-desantnih jedinica – i oprema i ljudstvo. Hiljade i jednog i drugog je nestalo. To vojno rukovodstvo postupilo je tako nemarno da bi u svakom normalnom sistemu odavno bilo smenjeno.“

Putinovo balansiranje

Šta se onda dešava u ruskom Ministarstvu odbrane? Prema politikologu Andreju Kolesnikovu iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, u ruskom bezbednosnom aparatu postoje različite struje koje se bore za vlast. Na jednoj strani su umerenije snage sa Šojguom i Gerasimovim. S druge su tvrdolinijaši među kojima je Sergej Surovikin posebno popularan, zajedno sa Ramzanom Kadirovim, šefom ruske republike Čečenije i Jevgenijem Prigožinom, šefom ozloglašene plaćeničke grupe Vagner.

Prema Kolesnikovu, odluku o svrgavanju jastrebova u Ministarstvu odbrane doneo je u Kremlju niko drugi do Vladimir Putin lično: „Vidimo kako Putin na taj način balansira političku moć različitih struja. On igra igru s jednima i drugima zavađajući ih, ali i držeći ih na oku i pazeći da niko od njih ne postane previše jak.“

S takvim mišljenjem saglasan je i Dmitrij Oreškin, politikolog i profesor na Slobodnom univerzitetu u Rigi. On za DW kaže: „Radi se o obezbeđivanju [Putinove] moći. Da bi to uradio, Putin mora da bude posrednik između tih moćnih grupa u vojsci. Istovremeno, on promoviše konkurenciju među stranama kako niko ne bi postao previše moćan.“

Od specijalne operacije, do rata

Ujedno, prema Oreškinu, imenovanje Gerasimova za glavnokomandujućeg u Ukrajini predstavlja novi nivo eskalacije, jer su do sada samo obični generali vodili tzv. „specijalnu vojnu operaciju“: „Putin na taj način priznaje da to više nije specijalna operacija koju vode obični komandanti, već pravi rat u koji je uključena čitava Rusija“, smatra Oreškin.

Andraš Rac iz Nemačkog saveta za spoljne poslove ne veruje, međutim, da će za rusku vojsku na operativnom nivou u budućnosti mnogo toga promeniti: „Malo je verovatno da će Gerasimov preuzeti operativno rukovodstvo, on je poslednji put komandovao vojnicima pre deset godinama.“

Prema Racu, verovatnije je da će on kao vrhovni komandant preuzeti koordinaciju između različitih jedinica, dok će Surovikin ostati zadužen na terenu.