„Tramp bi zaista mogao da bude prvi fašistički predsednik SAD“: Analiza Džonatana Fridland u Gardijanu

Zvuči hiperbolično, zvuči histerično. Zaista, upravo iz tih razloga, mnogi njegovi protivnici dugo su se uzdržavali od upotrebe te reči o Donaldu Trampu, piše Džonatan Fridland kolumnista Gardijana.

Ali kasni čas. Glasanje je već u toku. Vreme je da se objasni šta je Tramp rekao i uradio, šta preti da će uraditi, šta je on.

Ostavite po strani ličnu grubost, ponovo izloženu poslednjih dana sa njegovim referencama na veličinu muškosti pokojnog Arnolda Palmera.

Ostavite po strani činjenicu da je on dva puta optužen, četiri puta optužen, osuđeni zločinac kojeg je sud proglasio odgovornim za silovanje.

Ostavite po strani poslednje optužbe bivše manekenke koja kaže da je upoznala Trampa preko Džefrija Epštajna i da ju je bivši predsednik opipao u, kako je verovala, „izvrnutoj igri“ između njih dvojice.

Umesto toga, fokusirajte se na reč na slovo F. Poslednjih dana razbijen je tabu na tu reč, počevši od upozorenja bivšeg šefa američke vojske Marka Milija da je predsednik kome je nekada služio „fašista do srži“.

U intervjuu nekoliko dana kasnije, bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi rekla mi je da deli to mišljenje, a i sama Kamala Haris govorila je na sličan način.

Ali ove nedelje došlo je do možda najdetaljnijeg, a samim tim i najubedljivijeg korišćenja tog termina.

Došao je od čoveka koji je izuzetno blisko sarađivao sa Trampom, dok je bio šef njegovog kabineta u Beloj kući: general Džon Keli.

Poput Milija, Keli nije koristio reč „fašista“ da bi značila rasistu ili desničara, kako neki olako govore o tom terminu, već radije da opiše Trampov stav prema moći. Zaista, Keli se potrudio da bude precizan.

U intervjuu za Njujork tajms, on je naglas pročitao definiciju fašizma: „To je krajnje desničarska autoritarna, ultranacionalistička politička ideologija i pokret koji karakteriše diktatorski vođa, centralizovana autokratija, militarizam, nasilno potiskivanje opozicije, vera u prirodno društvene hijerarhije“, rekao je on i dodao da se Tramp uklapa u taj opis.

„Po mom iskustvu, to su stvari za koje on misli da bi bolje funkcionisale u smislu vođenja Amerike.“

Nije nategnuto govoriti o „autokratiji“. Keli i drugi su rekli kako je Tramp verovao da sva moć treba da bude kod njega. Tramp je to i sva takva ograničenja njegovog autoriteta, uključujući zakon, video kao iritantne – ako ne i nelegitimne.

To je bilo dovoljno zabrinjavajuće u njegovom prvom mandatu, ali bi bilo alarmantnije u drugom.

Kao prvo, Tramp neće ponoviti svoju grešku kada je imenovao poručnike koji veruju da je njihova dužnost da služe zemlji, a ne njemu, čak i ako to znači osujetiti njegovu volju.

Sledeći put će biti okružen lojalistima. Neki od njih su bili izuzetno iskreni u vezi sa svojim planovima.

Očigledna rana meta biće Ministarstvo pravde. Tramp nije ostavio nikakvu sumnju da neće poštovati nezavisnost tog tela.

Umesto toga, on će ga koristiti kao oružje da dobije „odmazdu“ koju je obećao gonjenjem svojih neprijatelja.

Štaviše, Tramp u drugom mandatu biće ohrabren vanrednom presudom Vrhovnog suda. U julu je ta klupa dala predsedniku sveobuhvatni pravni imunitet.

Ono što posebno uznemirava penzionisane generale su Trampove ponovljene pretnje da će upotrebiti američku vojsku protiv američkih građana, kako bi ugušio neslaganje.

Kada su protesti Black Lives Matter izbili u Vašingtonu 2020. godine, Tramp je poslao nacionalnu gardu, ali sada eksplicitno govori o tome da ide mnogo dalje, obećavajući da će upotrebiti vojsku protiv onih koje naziva „neprijateljem iznutra“.

Kada je bio pritisnut da kaže na koga je mislio, nije naveo teroriste ili kriminalce, već Adama Šifa, demokratskog kongresmena iz Kalifornije.

Isti instinkt pokreće njegove serijske pretnje slobodnoj štampi. „CBS bi trebalo da izgubi licencu“, objavio je Tramp na društvenim mrežama prošle nedelje, nakon što ga je mreža razočarala intervjuom sa Haris.

„60 minuta treba odmah da bude uklonjeno iz etera“. Ranije je tražio da se ABC-jeva licenca „ukine“ jer mu se nije dopao način na koji je prošla njegova debata sa Haris.

Predsednici ne mogu da blokiraju TV mreže iz hira, ali imenuju odbor koji izdaje dozvole za emitovanje – tako da to nije prazna pretnja.

Zapamtite, ovo je čovek koji kao tinejdžer šiklja u divljenju Vladimiru Putinu, Si Đinpingu i Kim Džong-unu, ali retko ima dobru reč da kaže za američke demokratske saveznike.

Ovo je čovek koji je obećao da će biti diktator „prvog dana“. Šta još treba da uradi da nam kaže ko je on, osim da se obuče u čizme i da pozdravi Hitlera?

I pre nego što to odbacite kao šalu, setite se Kelijeve potvrde da je Tramp više puta pozitivno govorio o nacističkom diktatoru: „Znate, i Hitler je uradio neke dobre stvari“, rekao bi.

S obzirom na sve ovo, trebalo bi da bude šokantno da je Tramp čak i kandidat za Belu kuću, a kamoli onaj koji je, pokazuju ankete, gotovo izujednačen sa svojom protivnicom.

Ali previše je Amerikanaca kojima je dosta visokih cena i plaše se imigracije; previše okrivljuje aktuelnu demokratsku administraciju i vidi Haris kao deo tog statusa kvo.

U tom kontekstu nije pomoglo to što je Haris na pitanje da li bi uradila nešto drugačije od Džoa Bajdena u poslednje četiri godine, odgovorila: „Ništa što joj ne pada na pamet”.

U svojoj završnoj reči, Haris se s pravom fokusira na pretnju koju Tramp predstavlja za demokratiju i slobodu. Ali ona tu pretnju mora da učini još konkretnijom.

Ankete pokazuju da ona gubi tlo pod nogama među crnim i latinoameričkim biračima, posebno muškarcima. Zašto ne, kao što je tvrdio Ron Braunštajn iz Atlantika, podsetio te glasače da Tramp preti da će smanjiti federalno finansiranje policijskih uprava koje ne primenjuju „zaustavi i pretresi“, praksu koja nesrazmerno cilja na crnce?

Ili da Tramp planira operaciju od vrata do vrata protiv imigranata bez dokumenata, program masovne deportacije koji bi mogao da dovede do zaokruživanja 11 miliona ljudi?

Postoji 4 miliona mladih američkih državljana sa najmanje jednim roditeljem bez dokumenata.

A ako se pitate gde bi svi oni otišli, podsetite se da je Stiven Miler, jedan od Trampovih najbližih savetnika, rekao da će „ilegalci“ koji čekaju na deportaciju biti poslati u masovne logore za interniranje.

Donald Tramp će se u ponedeljak obratiti na mitingu u Medison Skver Gardenu.

Drugi su već primetili neprijatan eho ogromnog mitinga Amerika na prvom mestu održanog na istom mestu 1939. godine, kada je ranija varijanta američkog fašizma bila na vrhuncu.

Sjedinjenim Američkim Državama i svetu se tada posrećilo, jer su događaji stalno pomračavali taj pokret. Americi i svetu očajnički treba ponovo da se posreći 5. novembra – a vreme ističe, zaključuje Fridland.