Teror je prošle nedelje zahvatio malo selo na severu Kosova, što je izazvalo nove tenzije u nemirnom delu zemlje, opisuje Foks njuz (Fox news) najnoviju eskalaciju situacije na Kosovu.
Najmanje 30 naoružanih napadača blokiralo je put u selu Banjska na severu Kosova u kojem dominiraju etnički Srbi, a zatim su upali u pravoslavni manastir, pokrenuvši intenzivne vatrene borbe širom sela.
Trojica napadača su ubijeni.
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je jedan kosovski policajac ubijen dok su dvojica ranjena.
Nakon što je policija prvobitno odbila napad, napadači, obučeni u vojnu opremu i sa maskama za lice, zabarikadirali su se u srpskom pravoslavnom manastiru gde su monasi i hodočasnici navodno držani kao taoci.
Okršaj je počeo u nedelju u ranim jutarnjim časovima kada su dva kamiona bez registarskih oznaka blokirala most koji vodi ka Banjskoj.
Policija je stigla na lice mesta gde je naišla na salvu vatre iz teškog oružja.
Kosovska policija je zaplenila jedno teško oklopno vozilo, 24 SUV vozila, 29 protivtenkovskih raketnih bacača, 150 dinamita, 142 minobacačke granate, 75 ručnih bombi, sedam raketnih bacača i osam protivtenkovskih mina i više, kazali su kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjaj Svečja i direktor policije Gazmend Hodža.
Premijer Kurti je direktno okrivio Srbiju, rekavši da su organizovane kriminalne grupe uz političku, finansijsku i logističku podršku zvaničnog Beograda napale njihovu zemlju.
„Nema sumnje da je Beograd u potpunosti odgovoran za sistematsko podsticanje i sponzorisanje nasilja protiv kosovskih demokratskih institucija“, rekao je kosovski ambasador u SAD Ilir Dugoli za Foks njuz didžital (Fox News Digital).
U izveštajima lokalnih kosovskih medija navodi se da je ruska grupa Vagner možda igrala ulogu u napadu.
KFOR, mirovna misija predvođena NATO-om koja deluje na Kosovu od 1999. ranije je odbacila tvrdnju da su Vagnerove jedinice bile u zemlji, a novinski izveštaji koji iznose takve tvrdnje uglavnom su neprovereni ili su dezinformacije.
Ambasador Dugoli je rekao da, iako se tvrdnja ne može isključiti, jasno je da su napadači povezani sa Beogradom.
„Preliminarna obaveštajna analiza sugeriše da su osobe umešane u sukob u blizini sela Banska na severu Kosova 24. septembra povezane sa srpskim specijalnim snagama i ruskim vojnim obaveštajcima“, kazala je Rebeka Kofler, predsednica Doctrine & Strategy Consulting i američka vojno obaveštajna analitičarka za Fox News Digital.
„Napadači su izgledali profesionalno obučeni, a neki od njih su govorili srpski i ruski. Iako prisustvo Vagnerovih plaćenika nije moglo biti potvrđeno, ne isključujem mogućnost njihovog učešća u ovim nedavnim događajima“.
Kofler je takođe upozorila na rusko mešanje: „Ni Rusija, ni Srbija, koji su čvrsti saveznici, ne priznaju nezavisnost Kosova. Njihov je dugoročni cilj da preokrenu situaciju. Postoje indicije da Rusija i Srbija rade zajedno da izazovu još jednog masovni srpsko-albanski sukob, kako bi se stvorilo opravdanje za raspoređivanje srpskih snaga radi obezbeđenja „mira i stabilnosti“.
„Operacije tajne destabilizacije koje sprovode plaćeničke grupe kao što je Vagner je dugogodišnji standardni trgovački zanat koji Putin koristi kada mu je potrebna skrivena ruka ruske vlade.
Bilo bi u skladu sa ruskom doktrinom lateralne eskalacije kada bi Putin pomogao Vučiću da vodi kampanju destabilizacije na Kosovu kako bi odvratio pažnju Vašingtona i NATO snaga od Ukrajine.
Ono čega se Putin najviše plaši je raspoređivanje NATO snaga u Ukrajini“, zaključuje Kofler.
Ambasador Kosova u SAD je takođe tvrdio da je kosovska policija zaplenila dokumentea koja se odnose na Milana Radojčića, ozloglašenog kriminalca i potpredsednika vodeće srpske političke stranke na Kosovu, koji je blizak saradnik predsednika Srbije.
Činjenica da su Radojčićeva dokumenta oduzeta, a nekoliko osumnjičenih našlo utočište u Srbiji, ukazuje na umešanost srpskih vlasti koje odbijaju da predaju one koji su izvršili napad, naveo je ambasador.
Ambasador Dugoli je rekao da se to uklapa u obrazac ponašanja Srbije prema Kosovu u poslednje vreme.
„Beograd je taj koji je orkestrirao izlazak kosovskih Srba iz institucija, kao što režim Srbije odbija da demontira nelegalne bezbednosne strukture, zastrašuje kosovske Srbe od učešća na izborima, tera ih da postavljaju barikade, naređuje napade u kojima je učestvovalo i više od 90 vojnika Kfora. pošto su mnogi policajci i novinari teško povređeni, to obezbeđuje nekažnjivost odgovornih za napade i dosledno narušava suverenitet, teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost Kosova“, rekao je ambasador.
Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izrazio je saučešće porodicama žrtava, ali je naveo da Kurti snosi odgovornost za krvoproliće na severu Kosova.
„Krvoproliće na severu Kosova je tragedija koja je mogla i trebalo da bude sprečena. Neodgovorna politika Albina Kurtija postavila je teren za današnju tragediju“, rekao je ambasador Đurić za Fox News Digital.
Đurić je izneo pet odvojenih optužbi na račun Kurtijeve vlade, između ostalih za monoetničku strukturu kosovskih snaga na severu, nepoštovanje postojećih sporazuma, teroristički tretman srpskog stanovništva na severu koji je uključivao mnoge racije u srpskim sredinama, prisilno postavljanje gradonačelnika opština na severu Kosova i javno osuđivanje pregovora o normalizaciji uz posredovanje EU.
Đurić je takođe odbacio izveštaje nekih kosovskih medija o umešanosti Vagnera, ističući komentare komandanta Kfora, koji je rekao da nema dokaza o prisustvu plaćeničke grupe na Kosovu.
U televizijskom obraćanju naciji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je nasilje i kategorički odbacio Kurtijevu tvrdnju da je napadače sponzorisao Beograd.
Nasilje je osudila i Srpska pravoslavna crkva, navodeći u saopštenju: „Ovo je ozbiljan incident koji može imati velike posledice i zato je veoma važno da se učini sve da se očuva red i mir“.
Dok 92 odsto Kosova čine etnički Albanci, Srbi na severu su većina i ostaju lojalni Beogradu i odbijaju da prihvate nezavisnosti Kosova.
„Pregovori o normalizaciji su bili u ćorsokaku od pre poslednje runde eskalacije“, rekla je za Fox news digital Helena Ivanov, saradnica centra Društvo Henrija Džeksona.
„Kurti je, naime, odbacio najnoviji predlog EU insistirajući da za bilo kakav korak napred Srbija prvo mora da prizna Kosovo kao nezavisno. Ovaj Kurtijev zahtev je naravno u suprotnosti sa ranije potpisanim sporazumima koji predviđaju da Kosovo mora da stvori Zajednicu srpskih opština. Najnoviji runda eskalacije sigurno neće pomoći ovim razgovorima i verovatno će dovesti do još nesuglasica i poteškoća“, ocenila je Ivanov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.