Analiza Gardijana: Ko pobeđuje u Ukrajini – i šta će se dogoditi sledeće?

U susret godišnjici, Gardijan je napravio analizu trenutnog statusa konflikta i onoga što bi moglo da se dogodi dalje.

Da li Rusija već sprovodi novu ofanzivu?

Postoje kontradiktorne procene o sposobnosti Rusije da sprovede značajnu novu ofanzivu.

Iako su ukrajinski zvaničnici od božića u više navrata upozoravali da Rusija planira veliku novu ofanzivu ove godine, slabi su dokazi da su u toku pripreme za nalet sličan onome iz februara 2022, koji je uključivao opsežan napad oklopnim vozilima.

Nedavne tvrdnje NATO zvaničnika da Rusija gomila avione je u velikoj meri opovrglo britansko ministarstvo odbrane.

I dok je Rusija znatno povećala broj pripadnika pešadije – neke procene sugerišu da ima preko 300.000 vojnika u Ukrajini – nema dokaza da se stotine tenkova okupljaju u regionu koji u velikoj meri nadgledaju špijunski sateliti.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ukazao je na pojačane napore Rusije na istoku kao na dokaz da je „nova ofanziva“ počela, ali drugi to smatraju nastavkom napora koji traju već mesecima.

Rusko bombardovanje je manje intenzivno nego što je bilo tokom leta u okolini Severodonjecka, kada je Moskva trošila 60.000 granata dnevno.

Uprkos prošlogodišnjoj mobilizaciji, analitičari, među kojima je Filips O’Brajen sa Univerziteta Sent Endruz, veruju da je rat degradirao ruske sposobnosti i da oni koji očekuju reprizu inicijalne invazije od prošle godine greše.

„Ono što se dogodilo od 24. februara jeste da je Ukrajina postala jača i pribavila bolje sisteme i dobiće ih još“, kaže O’Brajen.

„Rusi postaju slabiji. Imaju više vojnika ali oprema im je lošija, njihovi vojnici su lošije obučeni nego što su bili, a zalihe municije im se smanjuju“, dodaje on.

O’Brajen i drugi istomišljenici kažu da postoji malo dokaza da je Rusija išta sposobnija da vodi složene operacije sa kombinovanim oružjem – integrišući vazduhoplovne snage, oklopna vozila i druge elemente – nego što je bila pre godinu dana.

Šta se događa na zapadu?

Jedno od gledišta kada su u pitanju borbe na istoku – najusijanijem sektoru konflikta – jeste da se pojačani napori Rusije u okolini grada Bahmuta svode na takozvane operacije oblikovanja za buduću ofanzivu, možda na proleće.

Drugi smatraju da Rusija strahuje od velike nove ukrajinske ofanzive i da je pojačala tempo napada – po ekstremno visoku cenu – kako bi obuzdala ukrajinske snage.

Treći smatraju da Rusija želi da osvoji Bahmut pre godišnjice 24. februara više u propagandne svrhe nego iz nekog smislenog razloga.

Verovatno je malo istine u svim ovim gledištima, piše Gardijan.

Treba biti svestan da napori Rusije nisu fokusirani samo na Bahmut već i na tačke duž istočnog fronta, od granice sa Harkovskim regionom prema okupiranom jugu.

Majkl Kofman, šef ruskih studija u Centru za pomorske analize u Virdžiniji, SAD, istakao je ovo nedavno na Tviteru.

„Ruska ofanziva sastoji se od 5-6 osovina napada fokusiranih na Donbas. Umesto velikog naleta na jednoj strani fronta, to je niz raspoređenih borbi koje se vode u pravcu sever-jug, od Luganska, preko Bahmuta, do južnog Donjecka“, naveo je on.

„U ovoj fazi ne izgleda da je Rusija angažovala rezerve i verovatno koristi te jedinice da nadomesti gubitke, ili možda čeka na neki proboj koji će iskoristiti. S obzirom na to, nema mnogo dokaza da postoje veće dodatne ruske snage na čekanju“, dodao je.

Ono što je jasno jeste da trenutni ruski napori pokazuju loše liderstvo, logistiku i taktiku, što su bila obeležja njenih operacija tokom protekle godine, uz velike žrtve i veoma skromne teritorijalne dobitke.

Ko pobeđuje?

Postoje različiti načini da se to proceni.

Ni Rusija ni Ukrajina nisu blizu postizanju najavljenih ratnih ciljeva, koji u slučaju Ukrajine podrazumevaju oslobađanje cele okupirane teritorije.

Međutim, tokom proteklih 12 meseci Moskva je više puta morala da se odriče svojih maksimalističkih ambicija kako bi mogla da se fokusira na osvajanje celog Donbasa na istoku.

Osim toga, gubici Rusije su bili ogromni.

U nedavnoj proceni Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) sugeriše se da je Rusija izgubila 40 do 50 odsto svoje predratne tenkovske flote.

Broj ljudskih žrtava je tekođe bio ogroman, uz tvrdnje da Rusija gubi 2.000 vojnika na svakih osvojenih sto metara na istoku.

Iako bi ove brojeve trebalo uzeti sa oprezom, dokazi sugerišu da Ukrajina ima nižu stopu gubitaka.

Vrhovni američki general Mark Majli nedavno je rekao da je Rusija taktički i strateški već izgubila (rat), ali je sugerisao i da je mala verovatnoća da je bilo koja strana blizu postizanju zacrtanih ciljeva.

Verovatno se može reći da se trenutna putanja konflikta odvija mnogo bolje za Ukrajinu nego za Rusiju, kao i da će kontinuirani priliv novog oružja sa zapada doprineti da se ta putanja održi.

Ali, kao što je nedavno upozorio šef diplomatije EU Žozep Borelj, Ukrajina je u velikoj meri zavisna od oružja sa zapada, uključujući artiljerijsku municiju, što je stvrilo potencijalnu ranjivost Kijeva na istoku, gde artiljerija dominira u borbama.

Ono što je takođe nejasno jeste koliko će oružje koje menja igru, kao što su glavni borbeni tenkovi, doprineti okončanju rata, ili koliko brzo.

Dakle, za sada, rat se nastavlja.