Analiza: Kako će eksplozija na Krimskom mostu uticati na dalji tok rata u Ukrajini 1EPA-EFE/STRINGER

Krimski most, dug dvadesetak kilometara, koji je viši od Kipa slobode u Njujorku, a koji vodi do okupiranog poluostrva Krim, predstavljao je „dragulj u kruni“ infrastrukturnih projekata ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u ruskim medijima predstavljen kao „građevinski objekat veka“.

Kada je ruski predsednik 15. maja 2018. otvorio njegov drumski deo, vozeći narandžasti kamion „kamaz“, hvalio se koliko je važan.

„U različitim istorijskim epohama, čak za vreme vladavine carskih sveštenika, ljudi su sanjali o izgradnji ovog mosta. Onda su se na tu ideju vratili tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. I konačno, zahvaljujući vašem radu i talentu, desilo se čudo.“

Pod snažnom odbranom od početka ruske invazije u punoj razmeri na Ukrajinu, smatran je dovoljno važnim da Moskva može da upozorava da će izvršiti odmazdu ako most bude targetiran.

Međutim, pod do sada još nejasnim okolnostima na Krimskom mostu je jutros odjeknula eksplozija, u kojoj je srušen deo kolovoza, koji je pao u Kerčki moreuz, dok su se železničke cisterne s gorivom koje su prelazile drugim železničkim kolosekom na mostu zapalile.

Od koliko je velikog značaja oštećenje mosta, kako indirektno tvrdi viši savetnik ukrajinskog predsednika, postaće poznato predstojećih sati i dana, naročito u kontekstu toga da li se Moskva oseća primoranom da se osveti za napad, navodi se u analizi Gardijana.

Odmah nakon incidenta mnogi analitičari su požurili da ukažu na tajming eksplozije, do koje je došlo dan nakon što je Vladimir Putin proslavio svoj 70. rođendan usred niza nedavnih poražavajućih poraza na istočnim i južnim frontovima njegove ratne agresije na Ukrajinu u okviru koje su zabeležena povlačenja ruske vojske velikog opsega.

Do eksplozije je došlo ubrzo nakon ruskog balansiranja na ivici nuklearnog rata i jedva nedelju dana nakon što je Putin potpisao dekret, kojim je nelegalno proglasio aneksiju četiri ukrajinska regiona.

Ali nagoveštena kritika očiglednog napada je značajnija od jednostavne simbolike. Most je bio ključna linija snabdevanja ne samo ruskih snaga na okupiranom Krimu, već i na drugim mestima na jugu Ukrajine, gde su ruske snage u povlačenju poslednjih dana dok je glavna linija snabdevanja sa kopnene Rusije, uključujući železničku liniju iz Melitopolja, pod sve većim pritiskom Ukrajine.

Značaj incidenta nije promakao ni stanovnicima Krima koji su, kako su se raširile vesti o incidentu, požurili na benzinske stanice da napune rezervoare svojih automobila.

I dok postoje i drugi načini za snabdevanje Krima, uključujući putem luka, oštećenje mosta je veoma važno za mesto za koje je Rusija do nedavno smatrala da je van domašaja Ukrajine.

To se, međutim, nedavno promenilo. Zbog napada na bazu mornarice Saki u avgustu, ruski turisti su masovno bežali s krimskih plaža, te su most blokirali kilometrima dugim kolonama vozila. Takođe se ispostavlja da je deo ruskih snaga mornarice tajno preraspoređen, kako se rat približavao.

Kako će Moskva odgovoriti je veliko pitanje, koje, međutim, dobija na još većoj težini, pošto Ukrajina poslednjih nedelja uspešno sprovodi svoju kontraofanzivu usred sve veće uznemirenosti u krugovima ruske elite i komentatora zbog vođenja Putinovog rata.

Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i premijer, koji je trenutno zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije, rekao je u aprilu:

„Jedan od ukrajinskih generala je govorio o potrebi da se izvrši napad na Krimski most. Nadam se da shvata šta će biti meta odmazde.“

Ako ništa drugo, ovo je velika propagandna pobeda za Kijev, koja će se tumačiti kao znak ne samo da se on ne boji zbog Putinovih nuklearnih pretnji, već i i da veruje da pobeđuje u ratu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari