Analiza Kijev posta: Kako Putin koristi haos na Balkanu da odvrati pažnju Zapada?

Tenzije između Srbije i Kosova uvek su bile visoke jer Srbija ne priznaje suverenitet Kosova. Iako su tenzije na Kosovu jačale proteklih meseci ovo je do sada najnasilniji sukob, ocenila je Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „American enterprise“ u autorskom članku za Kijev post .

Pre sukoba kosovska policija i mirovne trupe NATO-a čuvale su opštinske zgrade u Zvečanu i još tri opštine na severu Kosova pošto su u ovim oblastima nedavno održani izbori koje su Srbi bojkotovali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podržao je bojkot izbora ističući da Srbi ne treba da tolerišu „stranu okupaciju“. Pošto su Srbi bojkotovali izbore, podseća Stradner, izašlo je samo oko 3,5 odsto birača.

Četiri opštine su na kraju birale gradonačelnike iz partija etničkih Albanaca. Kosovski premijer Aljbin Kurti je tvrdio da je ovakav nizak odziv rezultat „preteće kampanje koju je organizovao Beograd… i ucena od strane kriminalnih grupa“.

Vučić je izrazio podršku demonstrantima navodeći da oni vode „miran politički ustanak“ kao odgovor na nepravde „njihovih okupatora“. Nakon izbora demonstranti su pokušali da spreče izabrane zvaničnike da uđu u opštinske zgrade.

Nakon što su srpski demonstranti počeli da napadaju NATO trupe i kosovske policijske snage, NATO trupe su morale da upotrebe suzavac i šok bombe kako bi odvratili demonstrante.

Oni su odgovorili „gađajući snage NATO-a kamenicama i drugim tvrdim predmetima“.

NATO je u saopštenju opisao kako su „nekoliko vojnika italijanskog i mađarskog KFOR-a bili predmet ničim izazvanih napada “ te da su zadobili traumatične rane sa prelomima i opekotinama usled eksplozije zapaljivih uređaja.

Demonstranti su, takođe, ispisivali nacionalističke slogane i simbole po automobilima kosovske policije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je: „Posledice (sukoba) su velike i teške a isključivi krivac je Aljbin Kurti… Molim međunarodnu zajednicu da urazumi Kurtija“. Vučić je naveo da su povređena 54 Srbina a tada je stavio i vojsku u stanju pripravnosti i održao sastanak sa svojim Savetom za nacionalnu bezbednost kako bi se utvrdila strategija „u cilju jačanja odbrambenih sposbnosti Srbije“.

Nakon što su Francuska i Nemačka predložile održavanje novih izbora u četiri opštine radi ublažavanja tenzija predsednica Kosova (Vjosa Osmani) je u četvrtak rekla da je „spremna da razmotri tu mogućnost“.

SAD su optužile Kosovo za eskaalaciju a američki ambasador (Džefri Hovenijer) je rekao: „Akcije koje je preduzela vlada Kosova… stvorile su kriznu atmosferu na severu“.

Usledila je i izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je takođe optužio kosovske zvaničnike za eskalaciju krize. Šef NATO-a Jens Stoltenberg je naglasio da „Priština mora da deeskalira i da ne preduzima jednostrane, destabilizujuće korake“.

Kao rezultat toga Sjedinjene Države su otkazale učešće Kosova u vojnoj vežbi „Defender Europe 23.”

Ovakve balansirajuće izjave sa Zapada su ostvarenje sna za Beograd i Moskvu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva „apsolutno, bezuslovno podržava Srbiju“. „Mi podržavamo Srbe“, kazao je dodajući da „Kremlj ne može da veruje EU u ispunjavanju sporazuma o Kosovu“.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bočan Harčenko rekao je sa je situacija na Kosovu „hibridni rat“ i da Zapad gura Srbiju da prizna Kosovo.

Ruski ambasador je naveo i da protivnici predsednika Vučića žele da izvrše „puč u stilu Majdana“. Samo nekoliko dana pre ove izjave predsednik Srbije je tvrdio da su ga sestrinske obaveštajne službe sa istoka upozorile na pokušaj obojene revolucije. Direktor Obaveštajne agencije Srbiej Aleksandar Vulin sastao se nedavno sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim u Moskvi i razgovarao o rusko-srpskim odnosima.

Ruski ministar inostranih psolova Sergej Lavrov nazvao je „zabrinjavajućim“ izbijanje nasilja povezujući krivicu sa Zapadom. Naveo je da se sprema „velika eskplčozija u centru Evrope upravo na mestu gde je NATO izvršio agresiju na Jugoslaviju 1999“.

Postavlja se krajnje pitanje zašto bi Rusija i Srbija iamle koristi od eskalacije na Kosovu?

Rusija vidi region kao meko podnožje Evrope a Moskva je koristila informativne operacije za rasplamsavanje etničkih tenzija i podsticanje protesta, sklapanje ugovora o oružju, ugradnju u kritičnu energetsku infrastrukturu i korišćenje dugogodišnjih verskih i kulturnih veza između Ruske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve.

Putinov cilj je da Srbiju i Kosovo dovede do ivice i pojača tenzije na Zapadnom Balkanu kako bi mogao da se pozicionira kao jedini regionalni posrednik i garant bezbednosti. S obzirom na to da NATO ima mirovnu misiju na Kosovu, Kremlj ima za cilj da pokaže da NATO nije kredibilan partner za Kosovo.

Dok Moskva nastavlja da gubi na bojnom polju u Ukrajini Putin koristi haos na Balkanu da odvrati pažnju Zapada.

Predsednik Srbije ima neposrednije strateške interese u mešanju Rusije utoliko što će mu haos u regionu omogućiti da se predstavi kao sila stabilnosti. Vučićeva omiljena taktika je eskalacija pa deeskalacija i korišćenje kosova kao montee za pregovaranje sa Zapadom.

Njegov krajnji cilj je da što duže ostane na vlasti. Podrivanjem prozapadne opozicije u Srbiji i jačanjem krajnje desnih nacionalista Vučić se pozicionirao kao umereni pregovarač u objektivu zapadnog sveta.

Ovaj taktički manevar trbalo bi da ima dobar odjek kod posmatrača Kremlja jer veoma liči na Putinovu političku strategiju na početku njegove političke karijere.

Pored toga, Vučić se suočava sa značajnim izazovima u domaćoj sferi. Posle dve masovne pucnjave u Srbiji u maju svake nedelje se održavaju protesti protiv njegove vlasti. Sada Vučić odvlači pažnju domaćoj publici i strateški koristi situaciju na Kosovu kao politički instrument.

Tri decenije nakon krvavog raspada Jugoslavije nedavni sukobi između Srbije i Kosova ponovo su zapalili ionako postojeće etničke tenzije i izazvali nelagodu na Zapadu. Dok Rusija i Srbija nastavljaju da dolivaju ulje na vatru na Kosovu situacija je dovoljno ozbiljna da privuče pažnju zapadnih lidera.

I dok je to razumljivo i prikladno oni ne smeju dozvoliti da njihov primarni fokus skrene sa Ukrajine čemu se Putin nesumnjivo nada.