Analiza nemačkih izbora: Merca čekaju veliki izazovi dok mu desnica preti „gonjenjem“

Nemci jednostavno žele promenu, pa ne iznenađuje to što su najviše glasali za Fridriha Merca iz CDU/CSU, koji će preuzeti Šolcovu funkciju. Međutim, izbori su pokazali i to da je ekstremna desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sve popularnija u Nemačkoj.

Koliko su Nemcima bili važni ovi vanredni izborima govori i podatak da je glasalo između 83 i 84 odsto od 59 miliona birača, što je najveća izlaznost od ujedinjenja Nemačke.

Prema rezultatima koji ipak nisu konačni CDU/CSU osvojili su 29 odsto glasova, a na drugom mestu je AfD sa 19,6 odsto osvojenih glasova. SPD je na trećem mestu sa 16, a Zeleni su sa 13,5 odsto na četvrtom mestu, dok je Levica sa 8,6 odsto glasova na petom mestu.

I dok je Šolc prvi kancelar koji u poslednjih pet decenija neće biti reizabran na funkciju, ne sme se zanemariti i to da je AfD Alis Vajdel postigla najbolji rezultat od svog formiranja.

Ne iznenađuje činjenica da Demohrišćani nastavljaju da se oslanjaju na starije glasače, dok su mladi od 18 do 24 godine daleko više zainteresovani za AfD i Levicu.

Nemački Bundestag ima 630 mesta, što znači da Demohrišćani nemaju većinu i neće moći sami da formiraju vladu, te će Merc morati da traži saveznike. Sudeći po onome što je ranije govorio, AfD sigurno neće biti u vladi, a pokušaće da većinu formira samo sa SDP i u tom slučaju bi imali 328 poslaničkih mesta.

Demohrišćani su pre izbora, podseća Dojče vele, odbacili mogućnost koalicije sa Levicom, kao i sa Savezom Sare Vagenkneht (BSW), koji se početkom 2024. odvojio od te stranke.

Ipak, Levica je u završnici kampanje ostvarila iznenađujući skok u podršci i sa skoro devet odsto glasova postala neočekivani pobednik među manjim strankama.

Merc je izričit u tome da nova nemačka vlada bude formirana do Uskrsa, jer, kako je rekao, “spoljni svet neće čekati nan as”. Da li će uspeti u tome ostaje da se vidi.

On je istakao i to da je apsolutni prioritet jačanje evropske odbrane kako bi Evropa postepeno ostvarila nezavisnost od SAD.

I dok bi Merc da se odvoji od SAD, američki predsednik Donald Tramp smatra da je u Nemačkoj „veliki dan“ posle pobede konzervativaca, ali i prodora desnice.

Pregovori oko formiranja nove vlade svakako neće biti jednostavni, a Merca će, kada preuzme glavnu funckiju u zemlji, sačekati brojni problemi.

Nemačka ekonomija je u najvećoj krizi od ujedinjenja, a veliki izazov je zatvaranje nemačkih granica za neregularne migrante.

Prihodi od poreza više nisu dovoljni da pokriju državne obaveze. Tu su i velika izdvajanja za vojsku, sanacija infrastrukture i klimatski održiva transformacija zemlje. Kako Dojče vele piše to sve traži milijarde evra.

Trebalo bi naglasiti da novo vladi neće biti lako sa deničarima. AfD je zapretila da će kao najveća opoziciona snaga vršiti pritisak na vladu.

„Gonićemo ih da vode razumnu politiku za našu zemlju“, poručila je Vajdel.

Zapadni Balkan i Srbija

Zapadni Balkan svakako neće biti prioritet Mercu i novoj vladi.

Što se tiče Srbije, novu vladu će zanimati stabilnost, litijum i Kosovo.

„U godinama Šolcove vlasti samo je tema litijuma pravila izvesnu vezu Beograda i Berlina“, izjavio je za Dojče vele poznavalac Balkana Mihael Martens, novinar Frankfurter algemajne cajtunga.

On lično ne veruje da će do posla doći, “jer bi kopanje litijuma bilo veštačko disanje za klinički mrtvu opoziciju u Srbiji”.

“Berlin se vara ako misli da se može premostiti otpor srpskog društva kopanju“, smatra ovaj novinar.

Martens ističe da poznaje ljude u CDZ koji gaje kritički pogled na Aleksandra Vučića, ali da će većina slediti političku liniju koja se nametne s vrha.

„Dakle, ako Merc i njegovi spoljnopolitički savetnici ne promene kurs, onda ostaje sve po starom”, zaključuje Martens.