Analiza Njujork posta: „Putin u Srbiji zadržao visok stepen uticaja kroz SPC i medije“

I možda tenkovi i mlaznjaci ruskog predsednika Vladimira Putina nisu moćni, ali njegova oruđa hibridnog ratovanja su dovoljno moćna da iskoriste tenzije širom Evrope, uključujući Gruziju, Moldaviju i Zapadni Balkan.

Uprkos lošim vojnim postignućima Rusije u Ukrajini, Putin i dalje ima na raspolaganju brojne alate koje je koristio da destabilizuje i skrene pažnju i resurse Zapada sa Ukrajine.

Dok je rusko nuklearno oružje vidljivo, Putin je, ukazuju, takođe vodio tihi i nevidljivi rat „naoružavajući“ energetski sektor, izbeglice i informacije kako bi potkopao Zapad.

Gruzija: Ne ruskom zakonu

Autorke podsećaju da je šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin optužio prošle nedelje Zapad da pokušava da otvori „drugi front“ protiv Moskve u Gruziji.

I sve to sledi pošto su ruski zvaničnici očito razočarani neuspehom gruzijske vlade da izdrži pritisak javnosti i primeni zakon o stranim agentima.

Nakon što je gruzijski parlament usvojio nacrt zakona o „Transparentnosti stranog uticaja“, talas nemira bez presedana obuzeo je zemlju, što je navelo čak i apatične segmente društva da marširaju na ulice Tbilisija.

Desetine hiljada demonstranata mahali su zastavama Evropske unije i Gruzije i skandirali „Ne ruskom zakonu“.

Proevropski orijentisani Gruzijci su ljuti jer predloženi zakon liči na ruski zakon o stranim agentima iz 2012. koji je Putin koristio da se obračuna sa medijima i civilnim društvom.

Zakon bi, tvrde i evropski zvaničnici, naštetio izgledima Gruzije da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Zapad da je orkestrirao još jedan scenario obojene revolucije, dok je šefica državnih medija RT Margarita Simonjan tvrdila da demonstranti žele da otvore drugi front sukoba protiv Rusije.

Sa diplomatskog naloga Moskve na Krimu na društvenoj mreži Tviter zaprećeno je čak Gruziji novim ratom.

Svaka politička odluka da se Gruzija izoluje od Zapada bila bi pobeda Rusije, jer bi ionako složena bezbednosna situacija Tbilisija postala još

krhkija.

Putin motri na Moldaviju

Putin, takođe, baca pogled na Moldaviju. Rusko ministarstvo odbrane optužilo je Ukrajinu krajem februara da je planirala oružanu provokaciju u Pridnjestrovlju (deo Moldavije koji je Rusija „inspirisala“ da proglasi nezavisnost pre dve decenije); Predsednica Maja Sandu izjavila je da Moskva kuje plan da zbaci vladu i odvrati Moldaviju od evropskog puta.

Moldavija je prošle godine postigla izuzetan uspeh kada je dobila status kandidata za članstvo u EU. Kremlj vidi proevropsku vladu Moldavije kao pretnju svom regionalnom uticaju.

Sandu je otkrila niz sabotažnih operacija kojima se Rusija nadala.

U martu, desetine ljudi izašle su na ulice da se pridruže protestima koje je organizovao moldavski proruski opozicioni političar Ilan Šor.

Kremlj je iskoristio nezadovoljstva koja su sve jača otkako je vlada u Kišinjevu odlučila da smanji uvoz ruskih energenata.

Takvi incidenti podsećaju na Gruziju i Ukrajinu – gde je Rusija takođe koristila lokalne aktere da stvori haos i destabilizaciju.

Zapadni Balkan „pozorište“ Moskve

Zapadni Balkan je još jedno pozorište za moskovske igre, a Putin je koristio sličan priručnik.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani je otkrila da Rusija koristi plaćenike iz zloglasne Vagner grupe i srpskih paravojnih grupa da bi pokrenula nerede na Kosovu i eventualno zauzela teritoriju.

Dok su Srbija i Kosovo u pregovorima o normalizaciji koje predvode SAD i EU, srpske proruske nacionalističke grupe organizuju proteste optužujući rukovodstvo zemlje da je u procesu formalnog priznavanja Kosova.

Putin je u Srbiji zadržao visok stepen uticaja kroz institucije poput Srpske pravoslavne crkve i medija. U Beogradu već nekoliko godina radi kanal Sputnjik; Moskva je nedavno otvorila i državno-medijski kanal RT.

U Bosni, Rusija pojačava secesionističku retoriku prokremljanskog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, koji je najavio svoju nameru da usvoji zakon o stranim agentima.

U Crnoj Gori, Rusija je koristila Srpsku pravoslavnu crkvu za podsticanje nestabilnosti, ciljajući na tamošnje Srbe, polarizujući zemlju i podrivajući NATO.

Kako gubici Rusije u Ukrajini nastavljaju da rastu, Kremlj će nastaviti da koristi asimetrična sredstva da izazove i odvrati pažnju Zapada sa Gruzijom, Moldavijom i Zapadnim Balkanom kao još jednim potencijalnim bojnim poljem.

Dok je veliki deo američke pažnje usmeren na operativni razvoj na terenu, ruska vojna doktrina se oslanja na hibridno ratovanje da bi izvršila svoje političke i vojne ciljeve.

Tek kada Zapad to shvati, može početi da pravi efikasne kontramere da se suprotstavi Kremlju i njegovim geopolitičkim ambicijama.