„SAD odustale od pokušaja da ovladaju nad autoritarnim režimom Srbije koji je povezan sa kriminalom“: Sidita Kuši, asistentkinja na Državnom univerzitetu Bridžvoter, za Njuzvik

SAD su odustale od pokušaja da ovladaju nad autoritarnim režimom Srbije koji je povezan sa kriminalom, uprkos tome što je Beograd uskladio svoju spoljnu politiku sa ruskom i gazi građanske slobode.

Da bi održale red, SAD su kaznile svog najposvećenijeg saveznika, demokratski orijentisano Kosovo – državu koju su čuvale i čiju su izgradnju podsticale nakon srpskih kampanja etničkog čišćenja protiv albanske većine 1990-ih.

Srbija je, u međuvremenu, dobila podršku Rusije i Kine da nastavi sa svojim provokacijama.

Zašto SAD podržavaju one režime na Balkanu koji su najmanje posvećeni demokratskim vrednostima, a napuštaju svoje liberalno nastrojene saveznike?

Sjedinjene Američke Države i liberalne vrednosti su očajnički potrebne za rešavanje krize, ali ih trenutno nema nigde, ocenjuje se.

Na Kosovu je hitno potreban drastičan zaokret američke politike.

Napad Srbije na trupe NATO – nagoveštaj za nove

Ohrabreni uzastopnim pacifikacijama Zapada, huškači pod vođstvom Beograda, sa maskama, pendrecima, oružjem i molotovljevim koktelima, nedavno su napali mirovne snage NATO-a i novinare na severu Kosova.

Dan pre napada na trupe NATO-a, američki državni sekretar Entoni Blinken osudio je Kosovo zbog sprovođenja rezultata izbora  na severu Kosova koje je Zapad podržao.

Ali Srbija je bila ta koja je svoje oružane snage stavila u borbenu pripravnost i stacionirala jedinice na granici Kosova.

Blinken nije izrekao ni reči osude za prvu rundu nasilnih demonstranata po nalogu Srbije.

Bez međunarodne osude, srpski agitatori su se osmelili i napali i ranili NATO trupe, oštetili vozila medija i oslikali „Z“ simbole na vozilima mirovnih snaga. Kao odgovor na srpsko nasilje, SAD su otkazale učešće Kosova u vežbama NATO-a „Defender 23“.

Poslednjih godina, ovo namerno slepilo za prestupe Srbije postalo je norma u američko-balkanskim diplomatskim odnosima.

Obrazac je jasan.

SAD gledaju u stranu dok lider Srbije Aleksandar Vučić zvecka sabljom i „eskalira do deeskalira“ na Kosovu kad god njegova domaća opozicija postane glasnija.

Čak i nakon nekoliko dana nasilja predvođenog Srbima protiv NATO-a, Zapad zahteva više od Kosova i samo je „ohrabrio predsednika Vučića da traži smirenje među kosovskim Srbima“.

SAD treba da odluče o svojoj viziji za Balkan.

Da li će to postati region koji vode etnonacionalističke autokrate, ili region koji je posvećen multikulturalizmu i demokratiji?

Na kraju krajeva, Kosovo su najdemokratskiji saveznik SAD u regionu.

Ipak, sada SAD pacifikuju etnonacionalističke lidere poput Vučića i kažnjavaju one koji nastoje da sprovode istinske liberalne strukture kao prepreke „stabilnosti“.

Obrasci pomirenja u ime stabilnosti

Srbija je poslednjih godina mobilisala tenkove i ratne avione do granice kao odgovor na recipročnu politiku o registarskim tablicama na Kosovu, bez ikakve međunarodne osude.

Ovog puta, Srbija je eskalirala kao odgovor na to što je kosovska vlada uputila četiri novoizabrana gradonačelnika u njihove kancelarije na severu Kosova.

Većinsko srpsko stanovništvo na severu bojkotovalo je izbore po nalogu Srbije, ali je potom pokušalo da fizički blokira nove gradonačelnike da preuzmu dužnost.

Kada je kosovska policija ispratila političare pored gomile demonstranata, došlo je do sukoba između Srba i policije.

SAD su podržale rezultate aprilskih opštinskih izbora.

Uprkos tome, kada je Kosovo pokušalo da sprovede izborne rezultate usred srpskih barikada, SAD su preokrenule kurs i okrivile Kosovo što se usudilo da primeni vladavinu zakona.

Dok su SAD ulagale decenije finansiranja i slale vojnike u promovisanje državnosti Kosova, sada svoju diplomatiju koriste protiv suvereniteta Kosova i protiv zapadnih interesa i demokratizacije u regionu.

U međuvremenu, Srbija kupuje sankcionisano oružje od Rusije i sponzoriše kriminalne bande i ilegalnu vladu na severu Kosova bez kazne.

Trenutna američka diplomatija odjekuje krvavom prošlošću

Nema nikakve logike ili vrednosti u aktuelnom diplomatskom položaju SAD na Balkanu.

Postoji samo jezivi eho u eri kada je Zapad svoj vagon vezao za najmoćnije autokrate u regionu, što se završilo genocidom, etničkim čišćenjem i NATO intervencijama.

Osuđujući Kosovo i hvaleći Srbiju kada deeskalira, SAD implicitno odobravaju bezakoni severni region.

To stavlja suverenitet Kosova na sto kao monetu za pregovaranje – uprkos decenijama zapadne odlučnosti da podrži demokratski napredak Kosova.

Ako „balkansko bure baruta“ još jednom eksplodira, krv će biti na rukama američkih diplomata zbog kažnjavanja svojih demokratskih saveznika dok su pacifikovali autokrate.

Ali još uvek ima vremena da se resetuju i obnove ulaganja u demokratizaciju Balkana – ne u drugu stabilitokratiju.

Najuspešnija humanitarna intervencija SAD i misija demokratizacije u posthladnoratovskoj eri je na kocki zajedno sa onim što je ostalo od njenih liberalnih akreditiva, zaključuje Njuzvik u svojoj analizi.