Analiza Njuzvika: Može li evropska vojska sama ili joj treba SAD?

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani ponovo je podstakao ovu temu.

„Ako želimo da budemo mirovnjaci u svetu, potrebna nam je evropska vojska“, rekao je Tajani za italijanski list La Stampa početkom januara.

„Ovo je osnovni preduslov da bismo mogli da imamo efikasnu evropsku spoljnu politiku“, kazao je.

Ideja od samog početka prate komplikacije i nedoumice.

Nema harmonije čak ni u terminologiji – da li bi ovo bila evropska sila ili otvorena samo za članice Evropske unije?

Da li bi to bila vojska ili punopravna vojska sa svim mogućnostima koje dolaze sa njom?

„Nikada nije bilo ni blizu ničemu stvarnom“, rekao je bivši zvaničnik NATO-a Edvard Hanter Kristi za Newsweek.

Ali vremena se menjaju.

U Ukrajini već dve godine besni rat, a mnoge zemlje NATO-a, uključujući zemlje članice EU, imale su gadan poziv za buđenje zbog slabe potrošnje na odbranu.

„U Evropi je potrebno više truda, novca i sklonosti ka riziku, na kontinentu gde većina saveznika tek treba da shvati cenu bezbednosti“, tvrdio je Centar za analizu evropske politike krajem novembra.

Komentari bivšeg predsednika Donalda Trampa, kandidata za republikansku predsedničku nominaciju, raspiruju vatru.

Govoreći tokom mitinga u Južnoj Karolini u februaru, favorit republikanaca je sugerisao da SAD neće štititi kolege članice NATO-a koje zaostaju u izdacima za odbranu.

U stvari, on bi „ohrabrio“ Rusiju da udari na partnere SAD, rekao je Tramp.

Reči su izazivale strepnju među evropskim saveznicima SAD. Sa samo nekoliko rečenica, potencijalni budući lider SAD potkopao je član 5 NATO-a, temelj alijanse.

Trampove primedbe vraćaju na svetlo nejasne konceptualizacije EU ili evropske vojske.

Ako se dominantna nacija NATO-a okrene od obaveze da brani bilo koju zemlju u savezu svom snagom, Evropi je potreban način da se zaštiti.

„Ovo je ozbiljniji udarac upozorenja nego što smo imali u neko vreme“, rekao je Kristi za Newsweek.

Ipak, bez dramatičnog kolapsa kredibiliteta NATO-a, ili smrti alijanse kakvu poznajemo, vrlo su male šanse da formalna evropska vojska oživi.

Nema podsticaja, a evropske zemlje NATO-a uglavnom žele da zadrže SAD što je moguće više vezane za kontinentalnu odbranu.

Ako NATO i dalje funkcioniše, nova evropska armija bi mogla da stane na prste alijanse, ili da je potkopa.

Drugi su optimističniji da bi NATO i evropska vojna sila mogli koegzistirati u harmoniji.

Vašington je decenijama pritiskao evropske nacije da ulažu u odbrambene kapacitete i radovao bi se što Evropa gradi sopstvene zalihe onoga što SAD trenutno daju za kontinent, rekao je za Newsweek Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u.

NATO i evropska vojska „mogu da rade ka istom cilju i treba da rade na istom cilju“, dodao je on.

Čini se da i sama EU misli isto. „Jača i sposobnija EU u oblasti bezbednosti i odbrane pozitivno će doprineti globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i komplementarna je NATO-u, koji ostaje temelj kolektivne odbrane za njene članice“, poručuju iz bloka.

Na stranu Trampovi komentari, signal iz SAD je da Vašington možda želi da Evropljani troše više na odbranu.

U proteklih nekoliko meseci, SAD su potpisale nekoliko sporazuma o saradnji u oblasti odbrane sa zemljama uključujući Dansku i Švedsku.

Osim ako ne dođe do velike promene u odnosu na SAD i NATO, decenije neizvesnosti i neodlučnosti u vezi sa evropskom vojskom teško da će doći do bilo kakvog rešenja.

Kako bi izgledala evropska vojska?

„Definisanje toga šta bi bila evropska vojska i kako bi ona izgledala je prva prepreka u pravljenju koraka ka funkcionalnoj evropskoj vojsci, i prepreka je koju je teško preći“, rekao je Vilijam Frir, naučni saradnik britanskog Saveta za geostrategiju.

Pojavljuju se dve glavne opcije za evropsku vojsku. Svaka država bi mogla da raspusti svoje snage, usmeravajući svoju vojnu snagu u veću, zajedničku super-silu.

Stručnjaci su skeptični — nacionalni interesi i duboka vezanost za suverenitet će verovatno uvek prevladati.

„Veoma je neobično pokušavati da spojite svoje oružane snage sa oružanim snagama druge države“, navodi Kristi.

Ili bi države članice mogle da ponude deo resursa u zajednički fond, slično tome kako funkcioniše NATO.

Ima i više presedana; već postoji vojni štab EU, Nemačka i Holandija imaju integrisane brigade, a van EU, Ujedinjeno Kraljevstvo ima Zajedničke ekspedicione snage sa nizom država poput Letonije, Norveške, Estonije i Holandije.

Postoje džepovi regionalne saradnje, kao što je Nordijska odbrambena saradnja, poznata i kao NORDEFCO, a neki oblik evropske vojske mogao bi se graditi na već postojećim strukturama.

EU već ima borbene grupe, ili jedinice od oko 1.500 pripadnika različitih nacija, a njihovo raspoređivanje je samo zeleno osvetljeno jednoglasnom odlukom Evropskog saveta.

Ali čak i EU priznaje svoje nedostatke.

„Pitanja koja se odnose na političku volju, upotrebljivost i finansijsku solidarnost sprečila su njihovo raspoređivanje“, navodi blok.
Na kraju, „nema konsenzusa“, ​​rekao je Ed Arnold, naučni saradnik za evropsku bezbednost u istraživačkom centru Royal United Services Institute sa sedištem u Londonu.

EU kontra NATO-a

U svetu snažnog NATO-a, evropska vojska utkana u strukture EU „rizikovala bi da duplira ne samo ulogu NATO snaga već i birokratije“, a da ne ponudi nikakvu dodatnu vojnu snagu Evropi, tvrdi Frir.

To takođe stavlja zemlje koje su deo i NATO-a i EU u nezgodnu poziciju, smatra Kristi. „Svi oni imaju različita mišljenja o tome šta bi trebalo da budu prioriteti. Veliki pokretači vojnih reformi i inovacija u Evropi često više naginju NATO-u nego evropskim vojnim okvirima“, rekao je za Newsweek Mathju Boulegue iz Centra za analizu evropske politike.

SAD su godinama nosile skupe vojne terete u Evropi, uključujući pružanje logistike, vazdušnog transporta, komunikacije, obaveštajnih i izviđačkih sposobnosti. Bez SAD, evropske zemlje bi to morale same da obezbede.

SAD predvode NATO jer imaju sposobnosti koje malo ko drugi poseduje za sve vrste operacija, od dopunjavanja goriva, obaveštajnih podataka iz svemira i logistike do drugih omogućavanja, rekao je Volker. „Sve se svodi na sposobnost.“

Bez Vašingtona koji bi podsticao glavne odbrambene odluke, slika vođstva isključivo evropskih snaga je mutna.

Podrazumevane vođe bi tradicionalno bile Francuska i Nemačka. Najvažnije je da bi Francuska bila jedina nuklearna sila, ali stručnjaci primećuju da bi u bilo kojoj evropskoj vojsci trebalo da postoje iskrene, jasne diskusije o tome kada bi Pariz bio spreman da iskoristi svoj nuklearni arsenal za zaštitu grupe, i koji tačno navodi da bi branio.

Ali i Poljska je u usponu, rastuća istočna vojna sila na istočnom krilu, koja gleda niz Rusiju.

„Velika Britanija bi htela da pomogne u oblikovanju načina na koji je ova evropska vojska uspostavljena“, a većina evropskih zemalja bi se dodvorila britanskoj umešanosti, posebno zbog njene pomorske moći i nuklearnog oružja, tvrdi Frir.

Ali „vreme nikada nije pogrešno“ da Evropa sruši i izgradi svoje odbrambene kapacitete, dodao je Volker.