Svim ratovima dolazi kraj. Tako će biti i sa ovim krvavim sukobom između Rusije i Ukrajine. Forin afers u svojoj analizi piše da vreme za uspostavljanje novog poretka nije kada se rat zvanično završi, već upravo sada.
Analitičari inostranih poslova kao odličan primer navode Drugi svetski rat, kada su saveznički lideri počeli da razmišljaju o mirnom vremenu i pre konačnog trijumfa. Na konferencijama u Teheranu, Jalti, Potsdamu i drugde razgovarali su o predlozima i pravili planove za stvaranje međunarodnih institucija koje bi mogle da spreče novi rat.
Sličan napor je potreban i danas, kaže analiza. Zapadni lideri moraju da razviju bezbednosne mehanizme i razmotre strategije za pomoć Ukrajini i upravljanje budućim odnosima sa Rusijom. Ukrajinu je potrebno uvesti u demokratski svet i ojačati kako bi mogla da se odupre budućoj ruskoj agresiji. Takođe je potrebna neka vrsta zapadne vojne zaštite. Ali kreatori politike takođe moraju da razmišljaju šire o ulozi Rusije u posleratnom poretku.
Naciji je potrebna konstruktivna vizija, a ne samo plan da obuzda svoje najgore nagone. Ukoliko po završetku rata Rusija bude trajno izbačena iz međunarodne zajednice, ona će biti besna i ponižena i tako ostati pretnja, upozoravaju analitičari.
Postavlja se pitanje kako Putin, njegova ratna mašina i njegov imperijalni način razmišljanja moraju biti poraženi, dok Zapad takođe obezbeđuje dugoročni mir sa Moskvom?
Novi svetski savez
Foreign Affairs veruje da je jedan od načina da se to uradi stvaranje nove bezbednosne zajednice. Za ovu priliku nazvali su je Atlantsko-azijska bezbednosna zajednica (AASZ). Nju bi činile članice NATO-a, kao i Ukrajina, ali i sve neutralne zemlje koje žele da joj se pridruže. Kada Putinov režim padne i bude zamenjen vladom posvećenom miru, Rusija bi takođe trebalo da bude kvalifikovana da se pridruži, nadaju se analitičari Forin Afera.
Dugoročno, AASZ bi mogao da igra ulogu sličnu onoj NATO-a, ali kratkoročno bi njen glavni zadatak trebalo da bude nadgledanje i legitimisanje pristupa zapadnih vojnih trupa ukrajinskom tlu.
Ove trupe, iz članica NATO-a, kao i zemalja koje nisu članice NATO-a, trebalo bi da prate aktivnosti ruskih trupa, da pomažu u obuci ukrajinskih oružanih snaga i da nadgledaju svaki budući mirovni sporazum. Ovu misiju može da vodi oficir koji ne pripada članici NATO-a. Može biti, na primer, iz Indije ili neke druge zemlje koja se smatra neutralnom. Ali podjednako, prema analizi, američke trupe moraju biti uključene u tu operaciju. Ništa osim američkih čizama na terenu ne može osigurati demokratsku budućnost Ukrajine.
Ne sme biti improvizacije
Da bi se jasno razlikovala od NATO-a, alijansa AASZ ne bi trebalo da obavezuje države članice da brane jedna drugu u slučaju napada. AASZ bi trebalo da sprovodi strateško planiranje, sprovodi redovne vojne vežbe i deli poverljive materijale među svojim članovima. Osim zaštite Ukrajine u slučaju novog rata, alijansa bi mogla da ima i druge zadatke, ako se njene članice na to odluče. Na primer, mogla bi da učestvuje u primeni budućeg mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana, da pomogne u migrantskoj krizi ili da se nosi sa terorističkim pretnjama.
Kada je reč o bezbednosti u Evropi, vremenom bi ovako zamišljena alijansa AASZ mogla da prevaziđe značaj NATO-a. Ipak, u bliskoj budućnosti, glavna svrha AASZ bi trebalo da bude praćenje i koordinacija najmanje nekoliko hiljada međunarodnih vojnika i posmatrača na tlu Ukrajine, navodi se dalje u analizi.
Krajem 2023. godine, ili će možda biti 2024. godine, rat će Moskvi, kao i Kijevu, početi da se čini uzaludan. Zapadni kreatori politike moraju imati novu viziju regiona. Pitanja su previše složena da bi se mogla improvizovati kada počnu mirovni pregovori, zaključuje se u analizi spoljnih poslova, prenosi zagrebački N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.