„Izrael je jasan u vezi svojih namera u Gazi, saučesnici ne zaslužuju ništa osim prezira i moralne sramote“: Analiza Ovena Džonsa u Gardijanu

Kada je 2004. tadašnji vođa Torijevaca, Majkl Hauard, upitan da li bi i dalje podržao predlog britanske vlade da podrži rat – samo 16 konzervativnih poslanika se pobunilo godinu dana ranije – on je odgovorio: „Da sam tada znao ono što znam sada to bi izazvalo poteškoće. Ne bih mogao da glasam za tu rezoluciju“.

„Da sam tada znala ono što znam sada, ne bih glasala na taj način“, protestovala je Hilari Klinton tokom svoje prve kampanje za demokratsku predsedničku nominaciju.

„Da sam tada znala ono što znam sada, ne bih glasala za to“, rekla je i nekadašnja zamenica lidera laburista Harijet Harman.

Pripremite se za oživljavanje ove fraze, ukazuje Džons.

Kako nesreća izraelskog napada na Gazu postaje očigledna, oni koji su navijali za izraelski napad počeće da paniče zbog štete po reputaciju i izjašnjavati se o svom ranijem neznanju. Ne dozvolite im da se izvuku ovoga puta.

Tvrdnja je bila besmislica čak i u kontekstu iračke kataklizme. Kao što je kasnije zaključeno u istrazi nekadašnjeg visokog britanskog zvaničnika ser Džona Čilkota, Bler je upozoren da bi invazija „povećala pretnju od Al Kaide“ i drugih grupa.

Kao rezultat toga, istraga se „nije složila da je potrebno sagledavanje unazad“, uz napomenu da je sve, od „unutrašnjih sukoba u Iraku“ do iranske intervencije i uspona Al Kaide, „eksplicitno identifikovano“ pre rata.

Upozorenja o katastrofi koja će doći nisu bila ograničena na privatne obaveštajne brifinge za Blera. Od nedostatka oružja za masovno uništenje – kao što je bivši ministar spoljnih poslova Robin Kuk detaljno opisao u svom govoru o ostavci – do nasilnih sukoba i podsticanja Al Kaide, nadolazeća katastrofa je bila naširoko predviđena u javnosti.

Nije nedostajalo dokaza koji bi opravdali upozorenje tadašnjeg generalnog sekretara Arapske lige da će rat „otvoriti kapije pakla“.

Posle Hamasovog neopravdanog zločina, izraelski vojni napad već je pobio hiljade civila, od kojih su mnogi deca. Da najgore dolazi nije pretpostavka, već je vidljivo iz javnih izjava izraelskih političkih lidera.

Nisu se potrudili da prikriju svoje namere, i tako su ostavili svoje navijačice da nemaju gde da se sakriju. „Naglasak je na šteti, a ne na preciznosti“, saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF).

„Gaza će se na kraju pretvoriti u grad šatora“, rekao je jedan zvaničnik IDF, dodajući: „Neće biti zgrada“. Izraelski ministar ekonomije Nir Barkat rekao je za ABC News da će taoci i civilne žrtve biti sekundarni u odnosu na uništavanje Hamasa, „čak i ako bude potrebno godinu dana“.

Jedan istaknuti pristalica Keir Starmera u laburističkom nacionalnom izvršnom komitetu tvrdio je da Izrael nije prekršio međunarodno pravo na osnovu toga što su njegove akcije bile „srazmerne“ i da „komandna struktura uključuje potpise od strane advokata kako bi se osigurala usklađenost sa međunarodnim pravom za sve akcije IDF“.

Pa hajde da čujemo jednog takvog advokata, bivšeg glavnog vojnog pravobranioca Izraela i ništa manje bivšeg državnog tužioca, koji je izjavio da da biste uništili Hamas „onda morate uništiti Gazu, jer je sve u Gazi, skoro svaka zgrada tamo, uporište Hamasa“.

Izrael baca letke na severnu Gazu upozoravajući da se civili koji tamo ostanu mogu smatrati „saučesnicima u terorističkoj organizaciji“, očigledno tvrdeći da se neborci mogu smatrati poštenom igrom.

Ako ostavimo po strani da je i sama južna Gaza bombardovana, suprotno izraelskim tvrdnjama da je to bezbedna zona i da mnogi ne mogu da pobegnu – ne samo povređeni i nemoćni – ovo je javno priznanje onoga što bi moglo predstavljati buduće ratne zločine.

Kada navodni relativni „umereni“ ministar spoljnih poslova Eli Koen izjavljuje da će se teritorija Gaze smanjiti zahvaljujući izraelskoj aneksiji, on jednostavno navodi dugogodišnju otvorenu izraelsku posvećenost.

Footage of my experience following an Israeli airstrike targeted my cousin’s house in Al-Maghazi, in the middle of the #Gaza Strip. At least 9 of my relatives, including 7 children, were killed, and 2 others (mother & her daughter) were injured.

We will never forgive! pic.twitter.com/LZJ4xnwNbc

— Aseel Mousa (@AseelBM97) October 25, 2023

Na kraju krajeva, kada Cipi Hotoveli, izraelska ambasadorka u Britaniji, izjavi svoju podršku izraelskoj teritoriji koja obuhvata biblijsku teritoriju Judeje i Samarije – to jest, aneksiju Zapadne obale – ona samo ponavlja Netanjahuovo promociju mape „Velikog Izraela“ pred UN, koji uključuje i Gazu i Zapadnu obalu.

Od kolektivnog kažnjavanja – oduzimanjem vode, hrane, energije i lekova nedužnim ljudima – do neselektivnog bombardovanja civilnih područja, nema izgovora.

UN upozoravaju na „masovno etničko čišćenje“, osuđuju „zločine protiv čovečnosti“ i čak tvrde da „postoji rizik od genocida“ nad Palestincima. Kopnena invazija nije ni počela, ali jasno je šta će se dalje desiti.

Dakle, evo predviđanja. Samo tri odsto Britanaca kaže da „definitivno ne bi trebalo da dođe do momentalnog prekida vatre“, isti procenat kao i oni koji veruju da je Zemlja ravna. Kako se zverstva budu povećavala, javno raspoloženje će biti mešavina užasa i besa prema onima koji su saučesnici u jednom od najvećih zločina našeg vremena.

Prošle nedelje, bivši ministar spoljnih poslova Džek Stro priznao je da je rat u Iraku bio „u retrospektivi, greška – mislim da nema sumnje u to“, sa ležernim tonom koji više priliči nekome ko je skrenuo na pogrešno skretanje sa autoputa nego nekome ko je igrao vodeću ulogu u ratu koji je ubio stotine hiljada ljudi.

Očekujte isti ton od onih koji opravdavaju ovaj tekući masakr. „Da sam tada znao ono što znam sada“, ili reči u tom smislu, pratiće njihove izjave žaljenja. Ali sada znaju: nema osnova za neznanje, a saučesnici ne zaslužuju ništa osim prezira i moralne sramote, zaključuje Džons.