Analiza Politika: Ko ima koristi od najnovije eskalacije na Kosovu?

U aprilu su se konačno pojavili ohrabrujući znaci kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Albin Kurti konačno prećutno odobrili plan uz posredovanje EU kojim bi njih dvojica konačno „posuli zemlju preko ratnih sekira“, piše Politiko (Politico) na početku analize o situaciji na Kosovu.

Ispostaviće se da nije bilo tako kako se činilo.

Američki i evropski zvaničnici insinuirali su da je Kurti više kriv, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je skrenuo pažnju na neuspeh u uspostavljanju zajednice srpskih opština na severu Kosova.

Iza kulisa, američki i evropski zvaničnici su takođe stidljivo hvalili Vučića zbog sporog i naginjanja ka Zapadu, tajno isporučivanja oružja Ukrajini i nastojanja da smanji zavisnost Srbije od snabdevanja energentima iz Rusije.

Zbog toga je prošlonedeljni sukob između naoružanih Srba i policije u selu Banjska, u opštini Zvečan na severu Kosova, posebno zbunjujući nameće pitanje kome je u interesu.

Kosovski lideri brzo su okrivili Vučića za napad, kada je došlo i do opsade pravoslavnog manastira.

U sukobu su ubijeni kosovski policajac i trojica srpskih naoružanih napadača.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani rekla je u petak da je „aoružana grupa jednostavno iskoristila namere i motive Srbije kao zemlje i Vučića kao lidera“.

Osmani je navela da je Beograd pokušavao da kopira moskovsku aneksiju Krima 2014. koja je počela takozvanim zelenim ljudima koji su se infiltrirali na ukrajinsko poluostrvo.

„Oni pokušavaju da sprovedu model Krima u Republici Kosovo, ali mi to apsolutno nećemo dozvoliti“, dodala je ona.

Kurti je pozvao na „uvođenje sankcija Srbiji za teroristički napad koji je sponzorisala Srbija, upozoravajući da će ga Beograd ponoviti ako zločin ostane nekažnjen“.

Vučić je, dodao je Kurti, planirao i naredio napad na severu Kosova kako bi destabilizovao Kosovo i započeo rat.

Vučić je, međutim, ljutito demantovao ove optužbe, primetno zaoštravajući svoju retoriku, ukazuje Politiko.

Još alarmantnije je, međutim, to što je Srbija jačala svoje snage u blizini granice sa Kosovom što je Bela kuća opisala kao situaciju „bez presedana“.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi preneo je javnosti da je tokom telefonskog razgovora sa Vučićem, državni sekretar Entoni Blinken pozvao na „momentalnu deeskalaciju i povratak dijalogu“.

Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD, ponavlja Vučićev argument da planiranje ili odobravanje napada na Kosovu u ovom trenutku ne bi imalo smisla i potencijalno bi upropastilo poboljšanje odnosa Beograda sa Zapadom.

„Mogli bi mnogo da izgubimo bilo kakvom eskalacijom na Kosovu“, rekao je on za Politiko.

Đurić je, takođe, rekao da je napad zakomplikovao unutrašnju politiku zemlje, napominjući da će „krajnja desnica u Srbiji to pokušati da iskoristi u najvećoj mogućoj meri“.

U prilog tvrdnji da je Vučić podržao napad, kosovske vlasti ističu ulogu Milana Radoičića, zamenika lidera Srpske liste – stranke koja dominira srpskom politikom na severu Kosova i koja ima bliske veze sa Vučićevom Srpskom naprednom strankom.

„Bos Severa“, kako je prozvan, Radoičić je priznao da je organizovao i vodio napad u pismu koje je pročitao njegov advokat, navodeći da je isključivo on odgovoran.

„Nikoga o tome nisam obavestio iz struktura vlasti Republike Srbije, niti iz lokalnih političkih struktura sa severa Kosova i Metohije, niti sam od njih dobio pomoć, jer smo već imali različite stavove o tome“, poručio je Radočić u pismu.

Ali Kurti odbacuje ideju da bi Radoičić prošao bez Vučićevog odobrenja.

„Ne sumnjam da je Radiočić bio samo egzekutor. Taj koji je planirao i naredio ovaj teroristički, zločinački napad na našu državu, u cilju narušavanja našeg teritorijalnog integriteta, nacionalne bezbednosti i bezbednosti države, je niko drugi do predsednik Vučić“, rekao je Kurti novinarima.

Drugi zvaničnici u Prištini takođe kažu da bi bilo veoma lakoverno pomisliti da Aleksandar Vulin, šef srpske obaveštajne agencije BIA, nije bio svestan planiranog napada.

Bojan Pajtić, srpski profesor prava i bivši predsednik pokrajinske vlade Vojvodine, slaže se da provokacija u Banjskoj ne bi izvela bez znanja bezbednosne agencije.

„BIA, inač,e zna ko je s kim pio kafu juče u Zvečanu. Kada se desi incident koji nije slučajan, već rezultat nečijeg truda, uvek se pitate u čijem je to interesu“, rekao je Pajtić.

Dodao je da u ovom slučaju to svakako nije u interesu Aleksandra Vučića, „jer je posle poslednjeg pokušaja dijaloga u Briselu, u očima Zapada, u odnosu na Kurtija, i dalje izgledao kao konstruktivan partner“.

Portparol Evropske komisije Peter Stano rekao je da će EU sačekati završetak istrage pre nego što donese bilo kakve zaključke o, kako je rekao, terorističkom napadu. Vašington, pazeći da zadrži neutralan jezik, takođe nije precizaro koga krivi.

„Ovaj incident, najozbiljniji primer nasilja na Kosovu godinama unazad, preokrenuo je ploču protiv Vučića“, rekao je Dimitar Bečev, gostujući naučnik na Carnegie Europe.

I on se pita da li je napad bio lažna operacija srpskih ultranacionalista i lidera kosovskih Srba.

„Ako bi se potvrdila priča o Radoičiću kao honorarcu, činilo bi se da je Vučić izgubio kontrolu nad svojim dotadašnjim punomoćnicima“, rekao je on.